O predstavničkoj vladi

68

интереси, напротив, морају блти главна мисао у духу главног владара; а сретством односа, више пли мање присних, које он поступно утврђује са разним местима, срођавају се ти интереси са јавним духом. Најповољнији стицај околности, под војима. би се тај корак у напредовању могао учипити, био би онај, који би подигао представничке установе без представничке владе; а то: представничко тело, идп тела, која би била састављена из разних места, и која би се направила савезници или оруђа усређене власти, али би ретко покушавала да овој на пут стану, или да је контролишу. Ако би се народ тако на саветовање сазвао, ма да неби имао учешћа у највишој власти, политично васпитање воје ба давала

централна власт, утицало би снажније, него пначе што бп, на поглаваре места и на народ уопште. А у исто време одржавало би се и предање о влади која постаје НЗ општег сагласија, пли се бар не би освештало предање о влади без тога значаја, која, кад је обичајем освештана била, утинила је често рђав крај доброме почетку, и била је један од најчешћих узрока оне жалосне случајности, која је у највише земаља већ у раноме добу напредовање зауставила, а то што је дело једне периоде онако уређено било, како ће се њиме спречити нужна радња следећих нараштаја. Међутим може се поставити као полнтична истина, да се неодговорном монархијом пре него представничком владом, мноштво незнатних полптичних једнина може спојпти у један народ, којп, поред обттих осећања заједнине, лма толико снаге да се сам заштићава противу освојења пли страног нападања, и коме су послови тако различни п знатни, да могу достојно забављати и у правим размерима ширити друштвену и политичну умност народа.

Из тих разнпх разлога, краљевска влада, слободна од контроле (премда може бити оснажена. потпором) представничких установа, јесте најбољи облик полптичног уређења за пајранија времена сваког друштва, не изузима-