O predstavničkoj vladi

69

јући ни варошку општину каква је била у старој Грчкој. Ту је, као што историја сведочи, влада краљева, над којом је јавно мнење неку истинску, али не видну или уставну контролу имало, свима слободним установама за неко непозвато п по свој прилици дуго време предходила, па најпосле је учинила -места охигархијама неколико Фамилија, које су дуго трајале. |

= Могло би се навести јон стотину других слабости или недостатака које народу, докле њихов утицај допире, не даду да представничку владу најбоље употреби; ади, ту није тако исто јасно, да би влада једнога или неколицине, имала пкакве тежње да зло уклони, или ублажи. Јаке предрасуде сваке врсте, упорно остајање | при старим обичајима, позитивни недостатци народног | карактера, или голо незнање, и недовољност духовног образовања, ако преовлађују у народу, уопште ће се верно огледати у његовим представничким скупштинама. Ако би се случајно догодило, да извршна власт, непосредна управа јавних послова, дође у руке људима који су саразмерно слободни од тих недостатака, ти људи учиниди би, наравно, често више добра, кад неби били спречени нужношћу, да слободно сагласије таквих скупштина добијају. Али прости положај владара не даје им (у овима, као што даје у другим приликама којес мо проматрали), сам по себи интересе и тежње од којих би се спасоносне последице очекивати могле. Не чини се обично ла ће се од општих слабости народа, или однедостатака у ступњу цивилизације, ослободити онај један и његови саветодавци, или она неколицина, осим ако би били странца, који би припадали каквом народу који на вишем ступњу развитка стоји, или каквом напреднијем стању друштва. Тада, заиста, владари, могу, да буду скоро до неограниченог ступња претежнији у цивилизацији, него они над којима владају, а потчињеност таквој страној влади, у пркос свима неизбежним злима која од ње долазе, јесте често од највеће користи народу, почем може да га брзо пре-