O predstavničkoj vladi

78

многобројна скупштина може бити стању да као што треба изврши. Само што добро. урадити може, само то треба она да на себе саму узме. Са. погледом на остало, њен прави задатак није, да то сама ради, него само да употреби сретства која треба, да би то „Други добро урадили.

Н. пр. дужност за коју се мисли да више него пкоја друга. припада представничкој скупштини народа, јесте: да решава. о порезима. Па опет ни у једној земљи представничка скупштина не предузима, сама илипреко својих овлашћених званичника, да буџет спрема. Премда о сретствима за подмирење државних трошкова може решавати само народна скупштина, и премда се одобрење те скупштине иште и за поделу прихода на равне државне трошкове, опет је правило н непрекидна практика устава, да се новци могу одобравати само на предлог вруне. Осећало се, без сумње, да се умеравање у коликоћи, и брижљивост п расуђивање у појединостима што се тиче употребе новаца, могу очекивати само кад се извршна влада, кроз чије руке ти новци пролазе, учини одговорном за предрачуне и рачуне на којима се исплате оснивају. Потоме од парлимента се не очекује, нити му јен дозвољено да предлаже непосредно или порез пли трошак државни. Све што се од њега иште, јесте његово одобрење, и једина власт коју он има, јесте власт да одрече своје одобрење.

Начела која се у тој уставној доктрини обухватају и признају, ако се развију само докле се развити могу, показаће како да се ограниче и определе обшти послови представничких скупштина. Пре свега, у свима земљама у којима се представнички систем практично разуме, признаје се да многобројне представничке скупштине не треба да саме јавну управу извршују. Правило то не оснива се само на најважнијим начелима добре владе, него и на начелима која воде успеху у руководењу ма каквог посла. Ни један скуп људи, докле се не органи-