O predstavničkoj vladi

80

докле се неко време у самоме послу невепба; а ни једно од њих немогу достојно оденити они који са самом струком посла практично познати нису. Ја не мислим да управа јавних послова има своје унутрашње тајне, које само посвећени разумети може. Њења начела може сва појмити сваки човек који пма здравога разума, и који у своме духу има прави нацрт околности и услова, на које се ту пазити има; али тп услови и те околности морају се знати, да би се њихов нацрт у духу имао; а знање не долази само од себе. У свакој грани јавног посла (као и у свакоме приватноме занимању) има правила од највеће важности, којима не зна разлога онај коме је ствар нова, па неслути ни да их има; а то што су она опреДељена да спречују опасности, пли да служе противу неприлика, које њему никад на памет дошле нису. Ја сам познавао државника, министара, од више него од обичне природне способности, који чим су уведени у струку послова, њима нових, потстакли су одмах на смеј своје потчињене, а то оним изразом лица, са којим су они оглашавали као истину за коју се дотле није знало, и коју су они први осветлили, нешто што је по свој прилици било прва мисао свакоме који је икад на то очи бацло. и што је сваки тај напустио, чим је до друге мисли дошао. Истина је, да велики државниџе јесте онај, који зна кад да одступи од предања, као п кад да за предањем пде. Али је веома погрешно предпостављати, даћеон то боље умети чинити, ако не зна предања. Ко не зна начине рада, које је опште искуство освештало, тај није способан да суди о околностима које ишту да се одступи од тих обичних начина рада. Да би се као што треба пзмерили п оценили интересл који зависе од послова што их која јавна власт ради, и последице које могу доћи од ког особеног начина руководења тих послова, ва то се иште знања и особито пзвеџбане моћи суђења, што се ретко налази у оних који нису за то васпитани; као што се и слособност за преображавање закона ретко налазио у оних који