O predstavničkoj vladi

81

то стручно изучавали нису. За свете тешкоће јамачно не би знала једна представничка скупштина, која би покушала да решава о посебним (специјалним) делима администрације. Ту би у најбољем случају неисеусност заседавала у суђењу о искуству, незнање у суђењу о знању, незнање које никад и не слути да постоји оно за што оно не зна, и које онако исто немарно као и надувено обезцењује, ако и за увреду не сматра, свако тврдење о суђењу које би више пажње заслуживало, него његово сопствено. Тако је кад никакви саможиви интереси не посредују; али кад ови посредују, долази кајишарство са већом бестидности и дрскости, него и најгора корупција, које само може да буде у једноме јавноме звању под владом јавности. Није нужно да се дух саможивости шири на већину скупштине. У посебном случају доста је често, да он покрене двојицу или тројицу чланова њених. Та двојица или тројица имаће већег интереса, да скупштину на, страну заведу, него што је изгледа да ће икоји други од чланова, скупштине имати интереса да скупштину на прави пут изведе. Гомила у скупштини може своје руке чисте сачувати, али она не може показати будна духа, или бистрог суђења, у стварима о којима ништа не зна; 2 једна, лењива већина, као и једна лењива личност, припада ономе који себи највише труда даде, да је за себе добије. Ррђавим поступцима, или рђавим постављењима једног министра, може сепарлименат одупрети; а као што министри имају интереса да се бране, и њихови противници да их нападају, тиме се осигурава прилично непристрастно већање; али из сизђофећ сивбодевр ко да се парлименту одупирер Један министар, као глава ове или оне гране јавне администрације, осећа се под неком одговорности. Једна скупштина у таквим случајима не осећа се ни под каквом одговорности; јер кад је икоји члан парлимента изгубио своје место због гласа, који је дао, о некој појединости администрацијер Једноме министру или глави једне гране јавне администраДРЕДОТАВНИЧКА ВЛАДА 6