O predstavničkoj vladi

88

време једва у већој мери карикатура, него у времена Фи= гара; а министар сматра себе без сумње не само као оправдана, него и као заслужна, ако човек (коме је звање дао) добро игра. Осим тога, својства која чине да су поједини људи способви ва, извеске дужности, могу признати само они који познају те људе, или који узму на себе да испитају и оцене њихову способност, или по ономе што су они учинили, или по сведочанству оних који су у положају да их оцене. Кад на те дужности савести тако мало пазе они високи јавни званичници, који се могу учинити одговорним за постављање нижих званичника, како би морало то бити са скупштинама које се не могу учинити одговорним 2 Већ сад, па су најгора она постављења, која се чине да би се добила потпора, или обезоружала опозиција у представничкој скупштини; а шта би могли очекивати кад би сама скупштина јавне званичнике постављала 2 Скупштине које броје много чланова, иикако и негледе на стручне способности. Докле једап човек не доспе до вешала, мисли се о њему да је, од прилике као и други људи, способан скоро за свако место за које сам себе препоручити може. Ако се званичници које би постављала једна народна скупштина, неби постављали, као што се највише постављају, по партајској свези, или из личних обзира, онда би се они постављали: или што би били на гласу, да су од отлате способности, ма тај глас и не био заслужен, или често, из никојег бољег разлога, него што би лично били популарни.

Никад се није сматрало као пожелано, да парлименат поставља и саме чланове кабинета. Доста, је што он у ствари решава, ко ће бити први министар, или које ће бити оне две или три личности, између којих ће први министар пзабран бити. Решавајући то парлименат просто признаје, да је нека извесна личност на делу кандидат странке чију општу полатику он треба да потпомаже. У истини, једино што парлименат решава, јесте ово: која

6%