O predstavničkoj vladi

57

своје ствари, нити зна којим разлозима да је подупире, и који је сасвим неспособан да одговори на непредвиђене приметбе. Тој невгоди, уколико се тиче предлога владе, даје се доскочити, п њој се у нењим представничким уставима доскочило, тиме што се допустило влади, да у свакоме дому скупштинском буде представљена људима у које она има вере, и који имају право да говоре, премда не да гласају. 5 Ако она већина народне скупштине, која је још знатна, и која никад не жели да предложи какву поправку, или да говори какву беседу, не би дуже остављала свеколико уређење посла онима који то желе; кад би та већина хтела расудити, како се још бољих способности за законодавство тражити и наћи може, него што је језик који лети, и дар који уме да наведе бираче да га изберу: брзо би се признало, да у законодавству, као и администрацији, једини задатак за који се једна шпредставничка скупштина као позвана сматрати може, није у овоме: да та скупштина сама посао ради, него у овоме: да учини да се тај ради; да определи којим ће се или каквим људима он поверити; и да му, кад се он уради, даде или одрече народно одобрење. Свака влада која је способна за виши ступањ дивилизације, треба да има, као једну од својих главних чињеница, неку малу дружину, која неће бројити више чланова него што их један кабинет има, која ће радити као неки одбор законодавства, одређен поглавито да спрема законе. Кад се закони ове земље претресу (ревидују), па се у сагласности у свезу поставе, као што ће јамачно скоро да буде, одбор кодификације који ће тај посао извршити, треба да остане као трајна установа, која ће бдити над изра= ђеним послом, чувати га од кварења, и даље га дотеривати кад нужно буде. Нико не би желио да сами тај одбор буде властан да законе издаје; он би био одређен само да у сачињавању закона здраву свест заступа; а парлименат би саму вољу представљао. Никоје наре-

и