Opštinske novine

772

Београдске општинске новине

Кад су се радници мало одморили, стали су сећи и само дебло старих липа. Ударци су били још јачи него ли док су секли грање, Рана која се стварала у кори дрвета и полако ишла све дубље и дубље према сржи, зјапила је и изгледала тако жалосно као да ће из ње крв потећи... Сад су већ сви били снуждени, чак и дечаци, који су најпре цвркутали као врапци са свог плота, сад су се умирили, мало затим гомила се полако стала разилазити. И сами радници као да су осећали тежину мзмента, ударали су све брже и брже да се и сами што пре склоне по завршеном послу. Плави дечак и девојчица остали су скоро до краја. То је била последња њихова пзчаст старим липама, које су они тако волели. Кад је све било свршено, полако су кренули у правцу улице Кнегиље Персиде, носећи у руци по једну гранчицу старих липа. Било је то њихово последње заједничко вече пред растанак. Журили су се, јер их је чекао још један велики и веома узбудљиви и значајни заједнички доживљај. Нзегове елементе они су унапред одредили. Мистичне околности под којима су га канили извести давале су му нарочиту дубину и драж. ГЛАВА III Несретан сдучај и сретно познанство Плави дечак и девојчица, које смо у претходној глави споменули, упознали су се заиста под нарочитим околностима. Ево како. Једнога дана, који је много личио на овај дан, пре нешто више од једне године улицом Цара Николе журила се ученица трећег разреда Друге женске гимназије, Бисенија јовановић, иста ова плава дезојчица. Увек је била тачна, а данас је задоцнила, јер се у школи десио неки изванредан случај. Журила је највише због мајке, која се увек узбуђивала кад би девојчица мало закаснила. Задубљена у мисли о томе дођађају, није обраћала довољну пажњу на саобраћај, који је у овој улици увек доста жив. Тако се десило да није ни запазила како јој у сусрет јури ауто и девојчици, која се баш спремала да пређе улицу, даје знак трубом да причека. Кад је девојчица запазила ауто, било је већ доцкан, Несрећа је била неизбежна. Нервозно трубљење сирене, један, па затим одмах други врисак узбудили су читаву улицу. Сви су полетели да виде шта се дешава, унапред спремни на какву саобраћајну несрећу, које овде нису тако ретке. Оно што су људи угледали, дирнуло их је много више него што се могло замислити. Лепа, висока девојчица, коју су сви познавали из виђеља у Цара Николе и у Баба Вишњиној улици, стајала је сметена пред аутомобилом који се није могао зауставити. Вриснула је на сав глас. У исто се време чуо ош-

тар и болан узвик. Један дечко, нешто виши и мало старији од девојчице, ког су често запажали како је у растојању праги, узвикнуо је такође и у истом часу прискочио девојчици да је повуче на страну, али било је већ доцкан; дечак је девојчицу одгурнуо, али је зато ауто налетео на њега. Ударац је био тако страшан да је дечак одмах као мртав пао на земљу. Девојчица, одгурнута ру-

„Дечак је девојчицу одгурнуо, али је зато ауто налетео на њега ..

ком дечака, лежала је по страни, на тротоару, угрувана, али неповређена. Не знам да ли сте кадгод видели саобраћајну несрећу, али је го увек језива слика. Наједанпут само видите како неко падне, често измрцварен на најстрашнији начин. Кад су у питању деца, онда је слика поготово жалосна. Пролазници су притрчали. Настала је вика и галама. Неко је псовао шофера, други су се дивили дечаку, који је, не мислећи на себе и на оно што му се морало неминовно догодити, прискочио и стао пред девојчицу примајући сам ударац који је њој био намењен. Док се ово дешавало на улици, родитељи су девојчицу све нервозније очекивали. Она је била кћерка инжењера Јовановића, ком је припадала споменута лепа кућа Број Седамнаест у Баба Вишњиној улици. Била је јединица, много вољена од оца, и мајке, и деке и баке, с којима је у заједници живела. Као да је нешто предосећала, госпођа Нила, девојчицина мајка, тог јутра је за њом нарочито дуго гледала. Никад јој се није учинила тако лепа као тог дана. И сад, кад је није било тако дуго, узрујала се и забринула, а и сви остали. Знајући којим се путем девојчица враћа кад иде кући, отац јој је пошао у сусрет, само да би их све умирио. Кад је на углу улице угледао како стоји ауто и око њега гомила света, осетио је како му се ноге одузимају.