Osnovi fiziologije

| |

(СНА О (6 Сс— С 20— СН, ОН фруктоза, И

Н БЕО. ,

и кад се има на уму, да се при грађењу озазона изједначују оне |

две функције по којима се та два шећера разликују једно од другога.

а-галактоза. То је алдехидан шећер, изомеран са глико-Галактоза.

зом. Налази се у млечноме шећеру, сједињен са гликозом, и у другим сложенијим шећерима и конденсованим угљеним хидратима (галактане). зр — -- 83". Даје фенилозазон који је слабо растворљив

у врелој води, као и фенилгликозазон. Оксидована азотном кисе-,

лином, галактоза даје слузну киселину, која служи на њено карактерисање.

- ф-маноза. И маноза је алдехидан шећер. Одликује се нарочито својим фенилхидразоном који се гради и кристалише када је маноза у додиру са фенилхидразином на обичној температури; озазон пак једнак је са гликозовим, што се лако да схватити из упоређивања грађе та два шећера. Налази се у виду конденсованих угљених хидрата, манана,

б. Пентозе. Пентозе су моносахариди са пет угљеникових атома, који се по своме саставу разликују од хексоза тиме што имају једну групу — СНОН — мање; према томе, елементарни састав им је С; Ну О-. Редукују и једине се са хидразинима као и хексозе. Не претрпљују алкохолно врење. Пентозе, изгледа, не играју знатну улогу у исхрани виших животиња (изузев можда травоједе), на првоме месту зато, што више животиње немају фермената који би могли ослободити пентсзе из конденсованих угљених хидрата (пентозане) у којима се налазе у природи у биљноме свету. У животињскоме организму пак пентозе се налазе као саставни део молекула неких протеида. Главне су пентозе 1-ксилоза и /-арабиноза.

!- ксилоза. Добива се хидролизом дрвенастих ткива. Налази се у молекулу нуклеинске кис. нуклеопротеида разних органа. Даје карактеристично једињење ксилобромид кадмијумов.

[-арабиноза. Добива се хидролизом разних биљних

смола у којима се налази у облику конденсованих полисахарида (арабане). а

Маноза.

Пентове.