Osnovi fiziologije

»

с5 сл

ХО ЈЕ АЈ-НИЛА

не треба никако мислити да је скроб једно хемијско једињење, већ је мешавина више угљених хидрата, састављених из гликозе, жоја је у њима'вероватно на разним ступњевима конденсована.

Скроб, узет у својој целини, има горње особине својих саставних делова: са јод-јодкалиумом даје плаву боју која ишчезава грејањем, а враћа се хлађењем; у топлој води набубри и даје кашу.

Видели смо, да се скроб, хидролизован киселинама прет- а "ароаа вара у гликозу. Помоћу фермената долази се до истог резултата, али прелазећи преко посредних ступњева распадања молекула скроба. Пре него што се дође до гликозе, појављује се низ тела, декстрини, која су све мање конденсована, т. |. чији молекул садржи све мањи број молекула гликозе; напослетку појављује се један дисахарид, малтова, чији молекул садржи дакле још само два молекула гликозе и који се распада у крајњи производ гликозу.

Напоменимо, да је скроб у животиња нађен само у протозоа (флагелата). |

Гликоген-(2осатушт, животињски скроб). У живо- Гликоген,

тиња се налази једна угљенохидратска резерва која је у многоме слична биљноме скробу; њу је открио Сјацде Вегпага и назвао гликоген, Налази се у свим органима, али његово је главно стовариште јетра. Као и скроб, гликоген се под утицајем фермената или киселина хидролизује и даје гликозу као коначан производ, а декстрине и малтозу као посредне производе. У води се раствара дајући мутне беличасте (опалесцентне) растворе. Са јод-јодкалиумом не даје плаву боју као скроб, већ затворено-црвену („махагони“). Као што ћемо видети на своме месту, физиолошка улога гликогена је врло важна, јер се помоћу њега регулише снабдевање организма потребним шећером. Као што је скроб присутан у свакој биљци, тако је гликоген нађен у виших и нижих животиња. Нађен је у биљака само у квасова.

Инулин, У неких биљака резерве угљених хидрата налазе И ули се у виду инулина. Тај полисахарид даје хидролизом фруктозу. Не даје са јод-јодкалиумом никакву реакцију. Према киселинама много је мањег отпора него ли скроб или гликоген. Налази се нарочито у кртоли морске репе (Мепатћиг Тиђегозиз) и георгине (Раћпа); у артичоки (Супага гсоутих) и оману (Тпша).

Манога-

Маногалаткане. Полисахариди који хидролизовани кисе- лактане. линама или ферментима дају шећере манозу и галактозу зову се маногалактане. Ти се полисахариди налазе нарочито као резервна храна у рожаним албуменима, на пример у семену урме, кафе, рошчића, палме (Рлугејерћаз тасгосатра) и др. Налазе 3: