Osnovi fiziologije

ХР МОНА ; 37

Гликозиди.

Поменућемо овде, да се у биљноме свету налазе многобројна и врло разноврсна једињења која су састављена из шећера, обично гликозе, и каквога другога, или више других тела, као што су алдехиди, алкохоли, киселине, феноли итд. Та се једињења зову гликозиди. Најпознатији је гликозид амигдалин, који се налази у горкоме бадему и који под утицајем фермента емулсин даје гликозу, бензалдехид И цијанводоник :

Су Њ О м-2 Њњо=2 С Но 0; = С Њ, СОН - СМН

и сити

Други обичан гликозид јесте салицин; који се под утицајем пређашњега фермента распада у гликозу и салигенин. У слачици се налази гликозид калиум-миронат, који се распада под утицајем фермента мирозин у гликозу и друге продукте који дају сенфи њен надражљив укус.

Преглед важнијих природних угљених хидрата и производа | њихове хидролизе

5 Проиввод њихове хидро-

Угљени хидрати лизе

[| Моносахариди (про-

сти шећери) а. хексозе (С; Н,, О;) гликоза фруктоза галактоза маноза | 6. пентозе (С-Н о О,) ксилоза арабиноза П. Дисахариди дихексозе (С, Н» О)

сахароза 1 мол, гликозе --1 м. фруктозе, малтоза 2 мол. гликозе. |

| | | | - лактоза 1 мол. гликозе --1 м. галактозе. | |

| И. Трисахариди и тетра- | | сахариди

рафиноза 1 мол. фруктозе - 1 м. гликозе -- 1, мол. галактозе. | | стахиоза 1 м. фруктозе = 2 м. гликозе

== 1 мол. галактозе.

Амигда лин, салициникали- ум-миро-

нат.