Osnovi fiziologije

ХОРА НА 5 48

Са физиолошкога гледишта, јер врше извесне улоге у животињској храни у којој их тројна |едињења не могу заступати, док, обрнуто, беланчевине могу у многоме погледу заменити масти и угљене хидрате. Беланчевине су, затим, једини извор органскога азота за животињски организам. :

Са хемијскога гледишта пак, беланчевине су далеко најсложенија једињења за која хемија зна; у томе погледу, беланчевине далеко одскачу и од осталих иначе доста сложених органских једињења, као што су угљени хидрати и масти, јер док молекуларна тежина ових не прелази вредност од неколико стотина, молекуларна тежина беланчевина премаша обично више хиљада.

Иако се не може више рећи да су беланчевине „седиште биолошка живота“ т.ј. да су у ћелији једино оне живе, — јер данас схва- аи“ тамо живот једним механизмом у коме су, знамо, и друга тела, поред беланчевина, неопходно потребна, тако да би се с истим правом у живој ћелији и вода и неорганске соли могле сматрати живим,— ипак остаје чињеница, да су протопласма и једро састављени нарочито из азотних тела, беланчевина, тако да када је реч о живој материји, у нејасноме појму што га имамо о њој истичу се на прво место беланчевине као њена основна грађа.

Све се беланчевине могу уврстити у једну од ових трију више-мање хомогених група.

Протеини или просте беланчевине. П Протеиди или сложене беланчевине. Ш Протеоиди.

А |. Протеини или просте беланчевине.

Протеини, чији су најпознатији представници саставни делови беланцета птичјег јајета, по коме су све протеинске материје и добиле име беланчевина, састављени су из угљеника, водоника, кисеоника, азота и сумпора.

Ти се елементи налазе у свих беланчевина у следећим доста

Блемен-

сталним размерама: Еви 6 50 —550 о чевина. Н 6:5—73 О 19—24 М 15—17'6 5 0:3—2'4.

Протеини не дају као кухињска со или као шећер праве растворе; у извесним погодбама, сви се протеини растварају у

мо