Osnovi fiziologije

Колоинди.

Колоидна зрнца.

44 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

води, али се ти раствори разликују од правих раствора, јер про– теини нису кристалоиди већ колоиди.

Као што смо приликом изучавања минералних соли уграбили прилику да се упознамо са особинама кристалоида, тако ћемо се овде упознати са колоидима, премда има и других органских тела која су колоидна (на пример, разни полисахариди: скроб, гликоген), а постоје и неоргански колоиди (разни метали, ЊИХОВИ оксиди итд.).

Управо, у место колоидних тела, тачније је рећи колоидно стање: јер једно исто тело може бити, према приликама, колоид или кристалоид. -

Рекли смо, да у правоме раствору треба сматрати да се растворено тело налази у виду слободних молекула, који се чак могу распасти у ситније делове (јоне). У једноме колоидноме „раствору“ пак, колоидно тело се налази у облику већих или мањих честица које лебде у течности, тако да је много тачније говоритио колоидним суспенсијама него о „колоидним растворима“. Колоидне делиће треба сматрати групама већег или мањег броја молекула, који према томе могу имати разне дименсије: могу бити релативно крупни; или врло ситни, тако да се колоидна суспенсија приближује правоме раствору. Према томе, лако је схватити да постоје између правога раствора и праве колоидне суспенсије сви могући прелазни ступњеви и да се са особинама правих раствора постепено прелази на. особине

типских колоида.

У колоидној суспенсији, посматраној на ултра-микроскопу, опажају се колоидна зрнца“), која се крећ „У микроскопском пољу (појава позната под именом Вгом п-ових кретања), док се наравно, у правоме раствору не опажа ништа.

Прави раствори и колоидне суспенсије различно се понашају према светлости: пусти ли се зрак светлости кроз раствор једнога кристалоида, његов пролаз није ничим обележен, као кад. пролази кроз чисту воду: такав је раствор „оптички празан“; при: пролазу пак кроз колоидну суспенсију, види се његов траг као што се види траг једнога снопа светлости који продире у мрачну собу, по праху који лебди у атмосфери.

Колоидне суспенсије немају особине правих раствора, наиме немају готово никакву осмотску моћ, не пролазе или врло тешко.

#). На ултра-микроскопу, који је обичан микроскоп са нарочитим начином осветљавања, опажана су зрнца злата пречника 4 у, т. |. којих би требало нанизати 250.000 да би се добио низ дужине 1 ми.