Osnovi fiziologije

парити и и МИ

46 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Обојене реакције.

Порекло протеини.

Сло На; Ме 5 О.

коме одговара молекуларна тежина од 10.166. Обојене реакције. Протеини и беланчевине уопште дају извесан број обојених реакција од којих ћемо поменути следеће: 1 М)Поп-ова реакција. Загреје ли се једна беланчевина са раствором меркуринитрата који садржи мало азотасте киселине, тада се течност и згрушена маса обоје црвено. Ову реакцију дају и феноли и сва тела која садрже једно фенолско једро, а видећемо да га беланчевине садрже у облику тирозина; оне, према томе, које не садрже тирозина (желатин) не дају МиТоп-ову реакцију. 6 П. Реакција биурета. Када се једној течности која садржи макар трагове беланчевина дода концентрисан раствор натриумхидроксида, па се затим дода неколико капи разблаженога бакарнога сулфата, опажа се појављивање љубичасте боје, која нагиње више ка црвеноме или ка плавоме. Ту реакцију производи присутност у молекулу. беланчевина молекуларне групе сродне телу биурет: пи СО Мчн = Сб мн,

Ш. Ксантопротеинска реакција. Када се воденоме раствору беланчевине дода концентрисана азотна киселина и загреје, згрушена беланчевина обоји се отворено жуто („канаринско жуто“); дода ли се амониака, та боја прелази у наранџасто жуту. Та реакција почива на грађењу нитродеривата ароматичних једара која се налазе у молекулу протеина. (Та се реакција дешава када прсти који су били у додиру са азотном киселином пожуте после краткога времена).

ТУ. Реакција оловнога сулфида. Ова реакција није никако феобена беланчевинама, јер је дају сва тела која садрже сумпора, она служи само да се покаже присутност тог елемента у беланчевинама. Она се састоји у овоме: загреју ли се беланчевине са натриумхидроксидом и оловним ацетатом, добива се црнкаста боја оловнога сулфида. | на |

Протеини су беланчевине које се налазе у природи сло- | бодне или сједињене са другим телима у облику сложених бе- | ланчевина или протеида. Пошто те две групе беланчевина, протеини и протеиди, представљају готово све беланчевине које се налазе у ћелији и у органским течностима, лако је схватити њихову важност и распрострањеност. Протопласма биљне и жи-