Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

87

91. Ма каква слика у равнини може да се напредно креће у својој равнини, тако исто као и тело у простору, И све што досад рекосмо о напредном кретању тела, вреди и за ма ваку кретну слику у њеној равнини.

Обртање. (твигетет! де тоћалгоп).

99. Ако се неко тело тако у простору креће, да две њетове тачке остају непрестано некретве, или ла три његове тачке, које нису у једној правој пруги, немењају своја одстојања од две тачке у простору, онда се важе: да се тело обрће, и то: у првом случају око праве, која сајужава две његове некретне тачке, а у другом случају око праве која, сајужава две тачке у простору. — Ова права око које се тело обрће, зове се оса обртања (Гахе де гогаћоп), а само кретање тела зове се обртно кретање (топуешепћ де гобаћоп) или једном речију обртање.

93. Лако је сватити, да кад оса обртања пролази кроз само тело, онда све Његове тачке, којс се на овој оси налазе, остају некретне, ако се пак оса у простору налази, онда одстојања свију тачака тела, од ма које две тачке осе, остају стална при обртању овог тела.

94. Нека је М ма која тачка тела (Ол. 49) а АВ његова оса обртања. Ако спустимо на АВ управну МР, онла ова права, која се немења, остаће у сваком положају тела, управна, на осу, дакле тачка М обртаће се око осе АВ и описаће круг кога је средиште Р, а равнина

овог круга биће управна на АВ, но то исто постоји и за сваку другу тачку; тела отуда можемо Сл, 49. извести ово закључење: |

Кад се неко тело обрће око какве осе, онда свака његова

тачка описује круг, кога је равнина управна на осу, и кога се средиште налази у самој оси.