Otadžbina

ПОНА ТИХОМИР

243

дебелој сенци. што се од густо засађених лина и багрења по тој зеденој трави пружају — да онде уморено тело одмориш . . . Па што је јоште ленше : школа је пуна учениЕа? а недељом и празником црква је пуна побожних хришћана. Тако мали Љшолист изгледа данас, али некада је са свим друкчије и жалосније изгледао : по улицама коров, у авлији коров, коприва и боца; куће од набоја, прозори од артије, изнутра све мрачно, чађаво, а с поља нечисто и неокрсчено: школе није ни било, а црква је изгледала као и друге куће у селу, само што је пред црквом била иодигнута звонара од дасака, а на њој један гвозден крст, што је један стари Грк, који се у маломе Липолисту обогатио , у Темишвару за две Форинте шајна кунио , и то себи и целој својој породици за повољно здравље а многобројним покојницима, који су и ио Турској и по Маџарској кајишарећи поумирали — свима њима за душу! Приповедају старци: кад су тај крст на звонару подигли, онда је општина липолиска три дана и три ноћи частила; попа Трива није за сва три дана оком тренуо, него је једнако пио, јео и богобојажљивога и христољубивога Грка благосиљао. — Да ти бог да, чича Симо, и овога и оиога света заплећући језиком говорио је попа Трива — да те бог умудри!... рајско насеље! .. . и попи једну крмачу да ... Даље није умео попа да говори, а и Грк Сима се забунпо, те није умео одговорити ; нарочито попина крмача, е та му је целу урођену речитост за цео овај дан побркала . -. Ермача! Он чича Сима Грк, да поклони пијаноме попа 'Гривуну крмачу!. . . Та пре би одгризао палац на левој нози, који му је и онако кроз продрте чизме провиривао, него да се одвоји од своје угојене крмаче .. . Грк Сима је ћутао читав дап , а попа Тривуна пијаног однеше сељаци кући. Кад га је попадија угледала, ударила се обема рукама у груди. И сељаци су били пијани и каљави , али сиромах попа је изгледао као да више личи на неку животињу, која и нема наличности на човека, 16*