Otadžbina

246

11011Л ТИХОМИР

како би вам било, да вам се у иакости својој иолсмехну: Гле ови вадраци што год чине, то за ракију чине! Радисав се ућута, и није смео даље наваљивати на њега, а остали сељаци и не беху тодико познати а да би му смеди што приметити . . . А осим тога, беше седи отац Тихомир и сувише озбиљан и по своме понашању а и но изгдеду: ретко се кад смејао, а и кад се осмехнуо, беше то сетан осмејак, пун значаја, а укор такође пун правичне строгости. Бдаг према свакоме, строг нрема себи . . . Спољашност му беше вааша; величине беше средње, црте на дицу његовом беху као у мермеру урезане: строге, правидне; у црним очнма још је тињао огањ, сведок страсно преживљене мдадости, ади душевна његова снага све је то умелп укротити: он стојаше високо узвишен над самим собом. — Јест, рече стари попа, узбуђеним гдасом скупљеној гомиди сељана — храм је подигнут, у коме ће се деца учити да бога сдаве, у коме ће се научити себе и бдижње своје љубити и поштовати . . . Видите ди ви ове подмукде Немце и Маџаре?.. Ви се смејете;, па ведите: та то су наши надничари!. . . Јест, они вам данас надниче, а сутра ће вам господарити!. . . У томе их потпомаже држава, спахија, вдадика и вера њихова . . . Они им дају све оно, што од нас на пајподдији начин отимају; дају им занате, просвету и вдаст; дарежљиво пружајући им ваше рођ|не новце_, одкупљују вам стопу по стопу крвљу и знојем дедова ваших добивену земљу. Вас остављају гдупе, и у незнању .... Та само један тренут да сте размишљади, увериди би се, да вас себи за робове спремају... Реч беше строга, опора — ади истинита .. . Сутра дан беше шкода дупком пуна, све маде, депо и чисто очешљане дечице . .. И родитељи се већ у напред договараху, које ће на какви занат давати, брижљиво размишљајући : да д' у Бечкерек, Темишвар иди у другу какву варош? . .. Где су у оно време све сами Срби трговину, занате, вештину и богатство усвојим рукама држади . . .