Otadžbina

256

АТМОСФЕРА

љу је по целој атмосФери, с тога је она дању сва осветљена. Што нам опет у нсто доба небо изгдеда ндаво, то додази отуда, што се сунчана светдост од чести упија, а и подарише у исто доба, одбијајући се од ових водених капљица. — Кад се на неко високо брдо нењемо, пдава боја неба ишчезава ноступно претварајућп се у угаситију док најзад изнад неке висине — као што ваздухопдовцп причају — не буде са свпм црна. Ово додази отуда, што је ваздух изнад неке висине тодико разређен, да се водене капљице немогу у н-ему одржати, с тога преко те.границе— где водена магда престаје — сунчана светдост не бива одбијана, т. ј. нити бива расипана, нити нодарисана, и тако изнад те впсине нитије небо осветљено, ннти пдаво обојено, затои џзгдеда цр но. Да ндава боја неба одиста додази од нодарисане сунчане светдости, дако се можемо и опитом уверити. Нама је већини позната онтичка моћ Никол-ове призме, т. ј. да она пропушта подарпсану светдост само у неком подожају, а кад је у другом подожају, одбија је потпуно. С овом призмом у стању смо да раснознамо, да ди је светдост нека, коју гдедамо, подарнсана иди не; ваља нам само да је кроз Никол- ову прпзму ногдедамо коју ћемо у исто време око своје осовине окретати, па ако при томе гдедана светдост ишчезне за један тренут, а посде се опет јави, знак је да је светдост подарисана. Ако на овај начнн гдедамо пдавидо неба кроз поменуту призму, и то по преко додазећим зрацима сунчаним, видећемо да је у неком подожају призме пдавидо неба врдо јасно, и ако сад окренемо призму око своје осовине за 90°, ова ће боја неба ишчезнути и изгдедаће нам мрка. Овако се нонаша према Никол- овој призми само подарисана светдост. Пдавидо неба има дакде другојачу природу од пдавида наших обичнпх тела. Што је раствор индига пдав, То долази од те моћи његове, што он може из беде суичане светдости да утире жуте п црвене зраке, а кроза се пропушта само пдаве. Ндавидо неба има други карактер; оно постаје одбијањем (поларисањем) светлости, и то одбијањем од безбојних теда. Пдавидо неба додази дакде од подарисане светлости сунчане, ади за овим нитањем стоји још једно друго пптање: на који се начин поларише сунчана светлост, продазећи кроз атмосФеру нашу; и која су то теда, што на светлост тако дејствују? Говорећи о овоме питању, одмах с ночетка наведосмо једно мишљење, где је већ на ова питања одговорено. У новије доба грађени су многи опити у овоме правцу, који су нужна донуна наведеиом тумачењу пдавида пеба.