Otadžbina

АТМОСФЕРА

257

Знамо из Физике , да се под речи „поларисана светлост" разуме она светлост, у којој сви светли зради вибришу у истој равнини (трансверзално); а тако исто нознато нам је и то, да обичну светлост можемо у поларнсану претворити, ако је од какве равне површине под таквим углом одбијемо, да одбијенн зраци у истој равеини трепћу. Светлост је у овом случају потпуно поларисана, а угао под којим то бива, код разних тела различит је. Осим овога биће светлост поларисана и у оном случају, ако је ма нод којим углом од какве површине одбијемо (изузимљући угао од 90°), само што је у овом случају од чести поларисана и то у толико мање, у колико ова.ј угао даље стоји од угла потпуне поларизације. Поменућу још и то, да и многи минерални кристали имају ту моћ, да обичну светлост ноларишу. Ова моћ њихова на. томе се оснива, шго они кроза се одпуштају само оне зраке светлости, који у неком извесном правцу вибришу, а све остале зраке утиру. Такав је на пр. турмалин; он пропушта само оне зраке, који вибришу паралелно са љеговом главном осовином, остале пак утире. Светлост, која кроз турмалин прође, вибрише у истој равнини, с тога и она има природу поларисане светлости. Сва даклетела одбијајући светлост поларишује у исго доба, а максимална (потпуна) поларизација бива само под неким извесним углом, који је код разних тела различит. Максимална поларизација у атмосФери нашој бива под углом 90°; вода пак има максималну поларизацију под углом 75°; у опште ми не познајемо ни једно тело, које би под углом 90° могло светлост поларисати, с тога се не може узети да од воде у обичном стању плавило неба долази. — Пиндл је опитима потврдио, да делићи тела, кад се у врло ситном стању находе, могу светлост исто тако поларисати, као год што и у нашој атмосФери бнва па н она изгледају плава, као и само пебо. Он је доводио водену пару, а и пару многих других тела у такве прилике, да лагано у течно стање прелази, да се у сићане капљице одваја, која се као неки облачић навуче. Кроз ову маглу пропуштао је светлост сунчану, и она је у том путу била полариеана, а гас је добијао плаву боју. Поларизација ова поступно је слабила, у колико су капљице већма растиле, док најзад није са свим усанула. Пиндл изводи из тога закључак, да плавило иеба долази од одбијања светлости од оваквих врло малих делића тела, а то је општа особина свију тела, само кад се у том стању находе. Кад се тела у врло ситном стању находе, а она имају ту особину, да све остале зраке светлости утиру, пропуштајући само плаве зраке, које у исто време и поларише. ОТАЏБЈША I ] 17