Otadžbina

258

атмосфера

Ја пздожнх овде у кратко неке Физичне особине и промене атмосФере наше, а читаоци ће ми дозволити да и с хемијске стране нешто о њој кажем. Хемичару није доста кад се каже само толико да је атмосФера гасовито тело, он хоће да зна још и то из каквих се гасова састоји. Још прн крају прошлога века нашао је Лавоазије да се атмосФерски ваздух састоји из азота и кисеоника, а додније, многим тачним анализама одређено је, да у ваздуху има скоро 4 / 5 азота а само */ 5 кисеоника. У 100 мерљивих делова ваздуха има: Азота ... 79 Кисеоника. . 21 У 100 запремина ваздуха има: Азота ... 77 Кисеоника. . 23 Осим ових састојака у ваздуху увек има и водене паре, уљен-диоксида, амонијачних, минералних честица у облику ситног раха и организованих створова што по ваздуху шшвају. Колико ће бити водене паре у атмосФери то зависи прво од температуре ваздуха и од правца ветрова. Кад дувају тошшијужни ветрови онда има у атмосФери много водене паре. На вишој температури има. у ваздуху више водене паре но на нижој, и на томе се оснива та појава што може из ваздуха да пада киша. Кад је ваздух воденом паром засићен, па се нагло охлади — у след неке хдадне струје ваздушне — одпустиће један део водеие паре, и она ће се згуснути у ситне капљице у виду магле, које ће се лагано у веће каиље спајати, па ће као киша на земљу надати. Да се не би чудиди где је смештена толика вода,, која по гдешто тодико дана као киша пада, показаћу овде колико може ваздух примити в одене паре. КаД би 1 кубични метар ваздуха заситшш воденом паром на температури од 25°, па би га за тим до 0° охладили, одвојило би се из аега 17,1 грама воде. Ваздух има обично 50 до 70 °/ 0 воде из тога можемо лако појмити, да се повише воде одвојити може, кад се повећи део атомосФере охдади. (Свршиће се.)

р. /VI јЛозанић