Otadžbina

СВЕТ<ЛОСТ И ЖИВОТ

од Ф. Кбна

(Свршетак) Докде сунце својом светдошћу ћелице обасјава и у следству то-га аиарат хдороФидских зриаца ради свој посао , дотде ће бити и животних материја, иди да се научењачки изразимо, дотде траје и процес асимидације; чим сунце западне, дневни рад ћедице престаје, као оно кад се из Фабрике пара пусти. Наравно, сад настаје ноћни рад у ћедици самој, ади ово је са свим друге руке; сад се не израђују нове животне материје, него се већ добивене материје у употребљиве прерађују. Као машине у вашим Фабрикама што се од непрестанога рада кваре те их ваља поправљати, тако исто и ћедице ваља да се опорављају од дневнога посда, ако хоће да су за сутрашњи рад кадре. Материје што их ћедица не може употребити, она их сагори, т. ј. она их сједини са кисеоником у ваздуху, што га за ову цељ оне усисавају; продукт је оваквог сагоревааа угљена киседина и вода, и аих за тим у ваздуху нестане. Као што је познато, и свака животиња овако исто удаљује из свога тела неупотребљиве материје, везујући их са удисаним кисеоником и избацује најзад при издиеању као угљену киседину. Губитак при чишћењу ћедица донуњава одмах, иоправља скорашњом дрвенастом материјом зидове, иди понавља беданчевином садржај ћедице и хлороФИлних кугдица. Што сувишка од животних материја остане, то се у особитим ћедицама чува, иди се употреби за увећавање задруге. Јер као год што се у каквој доброј Фабрици непрестано дограђује, тако и на свакој напредној биљци има места, где се нове ћелице непрестано наслажу (пупољци). Док су оне још мале и неразвијене, не могу се саме ни храиити, с тога их и старије 17*