Otadžbina

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

65

Ми смо казали, да су сви приморски градови, у време доласка Хрвата у те крајеве, били латински ; но настаје питање : је ли било латинско насељење и ван градова ? На то питање ваља одговорити одречно .• не само што се пре доласка Срба и Хрвата у Далмацију не спомињу тамо, осим градова, никакве друге римске колоније, но има и позитивних сведочанства још од почетка X века, да у Далмацији ван градова није било никаквих латинских насеобина. У једном писму папе Лава VI епископу далматинском, од 928 године, не само да се противставл^а суседној Хрватској земљи (1;егга Сгоа4огит) град Спљет (ст1;а8 8ра1а1;еп818) но се и неиосредно говори, да се власт архиепископа спл.етскога мора простирати и на хрватску земљу : јер иначе епархија његова не би прелазила зпдове града Спљета ш!га тигов стШГз). Што је речено о Спљету, том глагном центру латинизма у средњевековној Далмацији, који ипак није имао снаге да рашири латинску народност ван градских зидина, — то исто може се рећи и о мањим градовима. У осталом и у таким јаким прибежиштима далматински латинизам није могао остати неприкосновен. Ми имамо важно у том погледу сведочанство, да је у једном таком латинском граду, као што је био Спљет, на име у Задру (Јас1ега, 2ага), још у другој половини XI века словенски елеменат добио превагу. Бароније прича, да када је 1077 године папа Александар III, пролазећи кроз Далмацију, задржао се у Задру, те је био дочекан торжанствено, и при том народ, пратећи гау цркву, певао је песме и похвалне стихове на словенском језику (Јттеп818 ЈаисИћие е>\, сап1 з 1С18 аШв81те гебопапИћиз т еогит 8с1ау1са Нпдиа). У XIII и XIV веку, као што се може држати, процес асимилације латинскога елемента са словенским у далматинским градовима већ је био завршен ; у XV веку почиње цветати књижевност словенска у Далмацији, на отаџвина VIII, 29 5