Otadžbina

СЛ08ЕНСКИ ПЕЕДЕЛИ

име у пређашњим латинским градовима 5 , и што је важно, — на име у Снљету ®, тој метроноли латинскодалматинској, у којој су у X и XI веку тако строго гонили словенску народност и језик, старајући се да их прогнају и из саме цркве установома провинцијалних сабора,' О познијим временима излишно је говорити : ми знамо, да су од XV до XVIII века Далмација, или боље рећи, далматински градови били средсреда књижевне делателности западног дела српско-хрватског племена. Ми смо горе видели, какви су сада етнограФски одношаји у Далмацији. Та земља јавља се савршено словенска по насељењу народа ; и ако су у неким градовима бивше млетачке Далмације и остали трагови талијанског живља, то, као што је горе казано, ти остаци тако су измешани, да је тешко и опазити у Далмацији несловенски елеменат у чистом облику. У територији хрватског приморја, у опште гово рећи, пословењивање ишло је сличним путом и имало је скоро таке исте резултате, као и у правој Далмацији, што се тиче сеоског и градског насељења. На против, не може се то исто рећи и о Истрији. Истина, и овде, као што смо већ видели , Словени су заузели скоро сву земљу још у VI и VII веку и пословенили је; но градови бар приморски — од Пуља (Ро1а) к западу до Трста остали су и до дан дањи савршено латински. Ипак тај латинизам у етнограФском погледу не прелази ван градских капија ®. ма да је ње5 У судским квартови «град.а Спљета» XIV века Кукуљевић набројао је међу 138 словенских породицама само 3 талијанске (81ап р18С1 ћг^аик!, књ* I, др. VII - X). 6 У Опљету на крају XV века јавља се први песник хрватски, познати Марко Марулић. 7 Ти сабори били су 924, 1059 и 1064 године. 8 То се може узети сасвим буквално, пошто кад се град Трст у новиј® време стаде силно ширпти, морао је захватити словенско земљиште. јер нек& пређашња топограФска имена словенока не ишчезеше ни иосле тога, пошто су ушла у састав града. Довољно је напомеиути Роггеш^ К1ис. који ма ла се сада налази у средини града, ипак је сачувао свој првобитни еловенски назив.