Otadžbina

СЛСВЕНСКИ ИРЕДЦЛИ

8ра1а1ит, Солин од 8а1опа, Драч од Вуггћасћшт итд. Назива, преведених с туђих језика на словенски. у колико се опомињем, нема. При том није нужно ни спомињати, да је огромна веКина назива из прве категорије, то јест, чисто словенских. Талијански месни називи на северо-источном брегу и острвима јадранскога мора, могу се поделити на четири категорије: а) Називи, којима су основ старо-латински (и полатигћени илирски и грчки) називи, као : 8каг<1опа, А.1ћопа, 8о1опе, Тгаи, Пвза, Сиггок, Еа§иза, 8раШо, Оззего, Радо итд. б) Тако исто као што су Словени у вре.\:е својега доласка у Далмацију прекројавали називе знатнијих места староседилаца по духу свога језика, тако су и Талијани измењивали словенске називе на своју руку. И овде, као и тамо, можемо разликовати просту измену спољашњег облика од измене, којој је дато неко значење. У први ред долазе на пример 8ећешсо (Шибеник), Уегћешсо (Врбеиик), Вгогхе (Вродци) ћ^овбт (Лошин) ; у други : Моуе^гасћ (Новиград), Сав1;е1ти8сћ1о (Омишељ), Бо1с1§по ( Оцињ ), Се1ва (Еса), ВгеуПасрда (Привлака) итд. в) Назива, преведених са словенскога, има врло много ; овамо спадају : ВоШсеЈе (Барбице), Вјапка (Бјела), Саппова (Трстено), 81геИо (Тјесно), 01ћ*е (Прјеко) итд. 2. Називи позније чисто талијанске Формације као : 2ага уессМа, Ка^иза уессћја, УзвЈпа, Рог1,о Сорег1о, Рог1;о РоПагго, 8со§Но ОопгеПа, Воссће {а1зе, 81;аћШтеп!;о МапГгт итд . На послетку, овде има назива, који су постали из оних истих узрока, које смо навели, говорећи о постајању чисто словенских назива, но већином њихов је постанак са свим произволЈан. Познат о је свакоме, да су на средиземном мору и другим с њиме спојеним басенима Талијани у пре-