Otadžbina

76

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

ђашње време били први народ у поморској трговипи. Ми знамо шта више. да се и дан дањи технички трговачки називи употребљују и ван Италије на талијанском језику. По томе није чудо што у земљи тако блиској Италији, и која је осим тога у са свим тесним политичким и економним одношајима с њом, особито с Млецима у земл,и, коју купа то исто јадранско море, које је горда Венеција, услед разво^а своје поморске силе, називала својим заливом (^оКо сИ Уепег1а), још се више показао утуцај талијанске народности, а на име на морепловству у том крају и на свему оном, што с њим стоји у ближем одношају. Тај исти утицај морао је без сумње показати се и на месним називима приморских предела, толико важних за морнаре. Тај утицај имао је два главна извора: прво, талијанске морнаре, и друго, државну администрацију. Талијански, особито млетачки морнари, путујући у друге крајеве света преко јадранскога мора, називали су својим језпком често ненасел.ена места (којима је Далмација тако богата) заливе острва, итд. Они су називали та места или по њиховом својству (Рог1;о 1ип^о, Рог1;0 1а§о §тапс1е, Восса {а1ва), или по имену цркве, манастира, капеле и њихних развалина (8ап Оеог^ш, 8ап СИоуапш, 8ап1;а Сгосе итд.), већином не обраћајући ни мало пажњу на народне називе ; но за то и народ није обраћао пажње на та туђа имена чо је и дал>е називао своја места по своме назвању. Само се од себе разуме, да када су правл>ене хидрограФске карте (мапе), оне су се правиле не на основу народних назива, но по талијанским или поталијањеним називима од стране морнара, за које су карте и прављене. 13 Не '3 Морнари рећином изговарају иоједине називе венецијанским дијалекто, и ма да им ее на картама даје обично облик књижевног талијанског језика ипак неки су записани и на диј.алекту, као : Врео, Ме1ас1а, Могћег, 8ра1та(јоге Ј^еугега, Мапс1о1ег и т. д.