Otadžbina

В Е Р В Н И Д И

655

зујући се, ако би овај то одрекао, да се сложи са Французима и да ударе иа миланско војводство. Дон Гонсало, коме се чињаше да је још јефтино прошао , наиустио је опсаду Казала, камо је одмах ушло једно одељење Француза, да поткрепи гарнизон. Том приликом писао је Акилини краљу Дудовику онај свој славни сонет : Буктите, ватре, руду да топите! и други један, којим га позиваше, да што пре полази на ослобођење Свете Земље. Али некако је судбина, да се песнички савети не слушају; а ако у историји нађете какве догађаје да су према њиховим саветима, то слободно можете рећи, да су они одавна удешавани били. Напротив, кардинал Решеље наумио је да се врати у Француску ради посала који су му се пречи чинили. Џироламо Соранцо, млетачки посланик, могао је ваздан наводити разлоге против ове намере; краљ и кардинал толико се осврташе на његову прозу колико и на стихове Акилинове, на се врате са главном војском, оставивши само шест хиљада момака у Сузи , да држе кланац и као капару за уговор. Докле ова војска одлазаше на .једну страну, нрИмицаше се Фердинандова с друге стране; она је продрла у земљу Гриџонску и у Валтелину, па се спремаше да уђе у Миланску. Осим све друге беде, које су се могли бојати од таква пролаза, дошли су још нарочито извештаји санитетској власти, да и тој војсци има куга, која у оно време у неку руку не избиваше из немачке војске, као што вели Варки, пишући о кузи, коју је она пре стотину година донела у Флоренцију. Алесандро Тадино, један од чланова санитетског одбора (било их је шест, осим председника: четири чиновника и два лекара), доби налог од стране одбора, као што он сам прича у свом извештају, да представи губернатору ужасну опасност која предстоји земљи, ако та војска буде онуда пронтла на опсаду Мантове, као пгго се разнео глас. ГГрема свему поступању дон Гонсала изгледа, као да је он врло тежио за ОТАЏБИИА КЊ. XVI., о«. 64 -та 40