Otadžbina

656

В Е Р В Н И Ц И

тим, да у иоторлји задобије место, и она заиста не може да се њиме не занима; али *(као што то хоће често да буде) она није знала, или није се побринула да ирибележи оно што је највише вредно било спомсна, а то је одговор, који је дао Тадину у овој прилпди. Он одговори, да не зна шта ту да чини; да су побуде користи и уважења , ради којих се ова војска покренула, претежније од замшпљаване опасности; да ће се већ гледати што више, како да се злу стане на пут, и да ваља уздати се у промисао божји. Да би се дакле злу што боље стало на иут, оба лекара у санитету речени Тадино и сенатор Сетала, син славнога Лодовика) предложиЈпе у одбору, да се уз најстрожије казне запрети, да се ништа не купује од војника , који ће да прођу; али им не би могуће да докажу иртребу, такве наредбе председнику „човеку врло добру," вели Тадино, „коме не пђаше у главу, да би морале толике тисуће људи поумирати зато, што ће да се мешају са војницима и са њиховим стварима." Наводимо ову црту, као неку својственост онога времена; јер зацело, од како је саиитетских одбора, још није било иредседника таквом телу, који би такав разлог навео, ако се и то може назвати разлогом. Што се тиле дон Гонсала, наскоро после оног одговора оде он из Милана; а одлазак му беше жалостан, као и иовод што му је био. Он би уклоњен због лоша успеха рата, коме је он био виновник и војвода; а народ на њега бацаше кривицу због глади, коју је за његове уираве поднео. (Оно што је он учииио за кугу, то или се није знало, или људи нису се за то бринули, као што ћемо то даље видети, изузимајући санитетски одбор и посебице она два лекара). Елем кад је полазио из двора у путничким кочијама у средини од одељења алабардарска са два трубача на коњима напред, и ираћен другим племићским кочијама, дочекаше га колотери са жестоким звиждањем, који су се искупили били на пијаци пред саборном црквом, те руљом за њим пристадоше. Кад овај поход дође у улицу што води на тичинску