Otadžbina

92

0 СРАЗМЕРНОМ ПРЕДСТАВНИШТНУ МАЊИНЕ

У колико ће се остварити теориско начело поглавито зависи од изборне методе. Данашњи начин избора ни у колико не одговара томе начелу. Распаљивање најгорих страсти, корупција, подела бирача на непријатељске логоре, речју тиранија с једне и потиштеност с друге стране, то су у главноме последице данашњег изборног система. Бирачи не налазе самосталан терен за груписање, они се једино руководе осећајима расположења или нерасположења према радњи владе или опозиције; бирачке су операције и борбе одакле излазе победиоци и побеђени у место равнотеше тако нужне њихових заједничких интереса. Бирачка мањина апсолутно се жртвује вољи већине. Друштво није ништа друго до агломерација мањина, те свака та мањина не треба да остане без икаквог удела у представништву. Тиме одмах циљам на сразмерно предстаоништво мањина, проблем који је од некога доба привукао на себе нарочиту иажњу публициста и државника, и који ће бити главни предмет овога чланка. Пре свега покушаћу да објасним шта се разуме под појмовима већина и мањина, у којим случајевима се та два израза употребљавају. Ма да мањина означава неки мањи број од броја већине, она може често бити тако исто снажна као и већина, нарочито у питању о коме је овде реч. Одређивати апсолутним начином мањину, давати јој неко нраво а рпоп у представништву, значи придавати јој произвољан део представништва у законодавноме телу. Право мањине у томе смислу није нешто засебно; оно се само може сазнати у свакоме конкретном случају, то јест у свакој прилици дознаје се снага мањине кад се изборном радњом дегажирају из целокупног бирачког тела две неједнаке масе бирача по броју и снази. За тим ћу изложити план система по којима би се тако одређеним мањинама огарантовало сразмерно представништво.