Otadžbina

96

О СРАЗМЕРНОМ ПРЕДСТАВНИШТВУ МАЊИНЕ

реду је колективно, али је у иото време и индивидуално, лично, бар у новије време томе се тежи. (( Лично представништво бирача велика је политичка доктрина модернога времена". 1 Из збрке та два појма потиче заблуда која повлачи читав низ рђавих последица не само на биралишту него и у законодавноме телу. Питање о сразмерном представништву на први поглед не изгледа тако важно ; али кад се имају на уму све последице на биралишту и у парламенту које произлазе из данашњег изборног система, може се рећи да је то један од највећих проблема данашње демокрације. Свак зна да од доброг или рђавог система зависи у првоме реду склоп и физиономија народног представништва, а за тим правац којим ће поћи сви државни послови. Бацимо један поглед на данашњи изборни систем представништва. Већина гласова, апсолутна или релативна захтева се при избору. Такоједан кандидат пролази са 101 гласом, док његов противник пропада са 99 гласова, који апсолутно остају непредстављени. Узмимо очигледније примере. Један срез броји рецимо 3000 бирача и даје једног посланика. Обично се зна да сви бирачи никада не излазе на биралиште, често ни половина. Не ће се претерати ако се узме за наведени пример да је изашло свега 2500. Нека је кандидат изабран већином од 150 гласова, што је ретко, јер чешће бива да се једва добије већина од једног или два гласа. Резултат је овај: 1250 гласова, као половина од 2500, додати првоме броју већину од сто педесет, онда 1250 -ј- 150 = 1400. Дакле од 2500 представљено је 1400, осталих 1100 остају без икаква удела у народном представништву. Додајмо томе броју 500 бирача који нису изашли на биралиште, и онда 1100 непредстављених, 500 уздржаних, свега 1600 бирача непредстављених, број већи од целокупног тела једнога среза! Ако би се 1 Наге ор. сН. 205.