Otadžbina

О МЕНИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

51

бије налог издаваоца менице да меницу прими, пошто има у рукама потребну вредност за исплату менице. Код трговаца сматра се за дужност. кад трасат има у рукама потребно покриће, кад дугује издаваоцу менице, или кад као издаваочев комисионар има у рукама његову робу, да трасат ода част потнису његовом, да меницу прими, иначе да је одговоран штету накнадити. Као што је познато, меница је најподесније средство за трговце да лако дођу до својих капитала, а то средство колико је нодесно за повериоце не шкоди ни дужницима, јер и њима мора отајати до тога да се оиросте дуга, јер по 21. грађ. зак. што јв ко дужан, оно дати мора. Ако не ћв, суд ће га ириморати. Трасат, кад има у рукама покриће, не чини никаку л,убав издаваоцу менице, кад прими меницу. но испуњава своју обвезу према њему, јер са пријемом менице и исплатом исте, оп се у исто време ослобођава од своје обвезе према издаваоцу менице. Издаваоци обично и вуку менице на своје дужнике, и оним што имају да. примају од њих исплаћују своје повериоце. Кад се има узети да постоји покриће, прописано је у §. 86. тргов. зак. Према том пропису сматра се да иостоји иоирићв ако трасат дугује издаваоцу онолику суму новаца на колико меница гласи, и да је томе дугу рок кад је и рок илаћања меници. Овај параграФ само је озаконио онај обичај који је вазда владао код трговаца, да издавалац вуче меницу на трасата да се наплати за оно што му трасат дугује. У оиште поверилац не може вући меницу на свог дужника без његовога пристанка, али код трговаца сматра се да постоји прећутно споразумљење, а ово је изречно прописао закон белгијски. И ако је трасат дужник издаваочев, то да се може узети да постоји покриће, треба да је дугу трасатовом рок плаћања у времену кад је рок плаћања и меници, јер би иначе он одрекао да прими меницу и плати ире 5*