Otadžbina

ЈЕДНО ВЕЛПКО [ШТАШЕ 327 ничне болести , којом је државни органпзам и народна отаџбина доведена у аномалију да издајнике рађа. 0 друге стране народно мишљење има у извесној мери право , кад неслози и раздору нриписује пропаст аашу. Раздор је био иросто морална зараза, која је беснила у хришћанским земљама у четрнаестом п петнаестом веку. Раздор је владао не само међу расама и цркг.ама, него и у народима и у црквама. Раздор је владао ае само међу племенима једног истог народа, него и у сваком поједином племену. Патологију те болести још нико написао штје. То је једна тема иуна научне занпм.бивости, можда и пуна изненађења. Да су грчки, бугарски и српски народи могли да живе у миру и пријатељстзу један с другим , турска нога не би никада могла. стуштти на балканско земљиште^ да је у српском народу б.нло слоге. да су се сви властели како треба одазвалп иозиву Лазаревом да на време на Косово дођу, катастроФе ■Ш" >. косовске по свој ггрилици не би било ; да је између грчке и римске цркве било мање мржње; да је међу Грцима и Латпнима било више узајамног поверења. и да је на католичком западу било мање раздора , Турци не само не би Цариград, освојити могли, него би ио свој прилици још пре свршетка петнаестога века из Европе ирогнани би.ш. Не само да европски исток и запад нису били у стању да комбинишу своју снагу, па да је па један истп ци.б управе, и не само да дуготрајне бОрбе између. Грка, Бугара и Срба нису давале балканским народима могућност да своје силе противу Турака уједине, него ни један од тих народа није био у стању, ни у једном моменту свога живота од средине четрнаестога (XIV) века, да бар своју сопствену снагу сконцентрише за одбрану своје самос/галности. На површини нолитичких догађаја народ види само тај раздор; он даље јасно впдн да је услед тога раздора наступило растројство снаге н>егове, и да је услед тога растројства дошла пропаст његове самосталносги.