Otadžbina

ЈЕДНО ВЕЛИКО ПИТАЊЕ

337

II још је значајније да је та његова нова вера, која је у осталом са свим апсурдна, могла да нађе присталица међу православним Грцима онога доба. 1 ) 13. Још нисам довол>но спреман да улазим дубље у расправу ове велике теме. Да се у њу уђе, треба много озбиљних и свесграних студија, а требаће нешто више и моралне храбрости. Није тешко набедити једнога Вука Бранковића да је издао цара на Косову. Али је тешко, и треба да је теже но ишта на свету, казати да је црква наша донекле одговорна за стање, у к >ме се народ наш налазио, кад су добро организовани и савршено дисциплиновани легиони турски на границе српске дошли. За сада желим само да историчарима нашим обратим пажњу да ће се, по мом дубоком уверењу, у историји религиозног живота балканских народа наћи по неки — можда баш и главни — кључ, којим ће се отворити двери на великој тајни наше пропасти. и да партија та заслужуједа се узме у озбиљно, беспристрасно и свестрано проучавање. 14. Што се тиче социјалног стања, о њему једва да може бити какве сумње. Велика маса народа није била њиме задовољна. Клерикално-властелинска организација, позајмљена већином од Византије, а нешто и са запада — тешко је претиштала демократски дух српског народа. Скоро сва земља била је или царева, или црквена, или властелинска, и сељак, који је на њој живео, дужан је био да своме баштинику даје један део од плодова, и да му врши личну службу. Законик је Душанов покушај једног великог и видовитог цара, да самовољствима на пут отане, и да дужности сељакове и права баштиникова законом одреди. Не могу назвати Душана социјалним реФорматором, али је јасно да је он видео социјалну опасност од неодређених односа сељака према баштинику ') 1 ? п1г 8сћи11ге, 6еог§108 6епп81.08 Р1е1ћоп ип<1 8е1пе ге?огта<;он8сћеа ЈВемгећнп&еп, Јепа, 1874. С. А1ехап(1ге, РШћоп, 1гаИе (1ев 1 ојз , 4га(1ис1;1оп р.1г А. РеН881ег ; Рапа, 1858. I' птлџБИнА ка. ххуш св. 111 22