Otadžbina

22*

једпо велмко питање

339

рактеришеј каквим су драстичним начинима први сулгани хтели да народу покажу, да сељак у њих може иравде и заштите да нађе. Да је било незадовољства са социјалним стањем. и да су то незадовољство турски султани у своју корист екоплоатисали, о томе имамо два врло значајна сведочаиства из времена, пред сами коначни пад српске и боеанске државе Крал. напуљски, Алфонзо , много се интересовао за одржање Скандербегово у Арбанији. Помагао је Ђурђа новцем, а ио некад му је слао и нешто војника (нарочито артиљериста) у помоћ. Једнога дана, у Декембру 1 455, код краља је био на аудијенцији посланик дуке од Ми.иша, Алберик Малета. Овај нађе да се краљ много забринуо за стање ствари у Арбанији, бојећи се, да се народ не окрене од Скандербега и да се ие преда Турцима. На сумњу послаиикову о томе, краљ му сам објасни за што зебе, рекав : Н ћотеш сћ диеПо раезе еопо тоНо а!1еН а1 Тигсћо, е! диаПе §Н Га ипа ћопа е Ниптапа 81Јпогја" — «људи те звмље много су \^склоњвни Турчину, налазе да им је он добар и човечан госиодар / ,)| ) У мемоарима папе Пија П-ог има штампано једно писмо, које је томе папи дошло од последњег краља босанског СтеФана. Краљ моли паиу да му пошље круну и да га преко свога легата крунише, и објашњава тај свој захтев овом потребом: «Турци се сиремају да ме наиадну, на објављују да ће сваки онај у будуће бити слободан, који к њима иређе; ироста иамет сељака не зна за вештину и лукавство турско, него верује да ће та слобода овчно да траје («гизНсогит гис1е гпдетит поп ШеИдИ еГ ШегШет регре1ио <1ига1ига.т ехгзИтаГ). Може дако да буде да ће неписмени прости свет да се од мене окрене, осим а ко види да уживам твоју иотчору, а тада већ ни властела не би у својим кастелима 1 ) АЊепсив Ма1еиа, иисмо датираио 8 Бесетћп 1455 ех Кеар.* У Макушева, ИталБгшсмс: Архивн, II, Неанолв и Палермо, 97.