Otadžbina

ЉУТИЋЕ СЕ МАЈКА

353

— Онај црни Јова, па каже , да одмах идете његовом господару, боли га, вели нога.... — Али ко му је господар ? упита начелник, да би се ствар рашчистила. Међу тим духовити дугајлија није сматрао за потребно да одговара на то питање, већ је забезекнуто бленуо у буцмасту, чупаву девојку, која је дошла да узме чагау пива за госпођу иротиницу. Доктору се најпосле досади испитивати — Вуци се кући и реци, да трља све што га боли, иа ће проћи И задовољан, што уме чак из каване да лечи болесничке ноге, хтеде да настави игру, али сетивши се нечег новог, довикну момку, а усне му се развукоше за смеј: — Реци му ' .ш и то, да бих ја драге воље дошао, али имам овде важна посла. Јоксимова је госпођа на норођају— Није могао да продужи; трбух му се тресао. а очи пуниле сузама од силнога смеја. Стевап зачуђено погледа кавеџику, мршаву, кошчату жеиу, која је седела у једном углу, плетући чарапе, и за коју се знало, да никад није имала деце. Осећала је, да сви гледају у њу, те поцрвене до ушију, као млада шипарица, кад јој ко први цут каже да је лепа. — Шта чекаш још ? Иди кући, па реци што сам ти казао.... • Мрак се полагано хватао. Жагор и узв.ици у кавани постајаху све тиши и тиши; за оним другим столом беху већ свршили игру. На једаред се с улице зачу нека вика, редак догаЏј за мирно Купиново ; сви кавански гости јурнуше да виде шта је, неко стаде на врата, неко на ирозор. Г. Мита се беше први прогурао, те је добро видео око чега се ствар врзе. На углу улице појави се прво велика го>'и.111 бесиослене дечурлије, која се, потрчкујући у напред, непрестано освртала и дерала. Мало тгрође, па се указа ОТАЏВННА КЊ. XXVIII 01). 111 23