Otadžbina

ЉУТНЂЕ ОЕ МАЈКА

и то, око чега се беше све и слегло. Била је то гомила јахача обучеиих у одело, које иосе чланови различитих циркуса. Приближише се. Г. Мита је већ могао лепо да расиозна кроз нролећни сумрак поједина лица из те гомиле. Није их било много: свега пет-шест, а ни опрема им није била сјајна. Највиђеније место заузимала је једна јахачица. ■ лепше обучена но остали, која је радознало погледала на каванске прозоре. кроз које су вириле саме мушке главе. Г. Мита, као човек, који се никада није бавио женскињем, гледао је иола збуњено, пола стпдљиво у њену руку, што је махала бичем лево-десно. Међу осталим јахачима налазио се неки остарији човек, који је шупљим гласом, а рђавим нагласком објављивао, да ће његова чувена дружина давати сутра у вече сјајну иреставу, те се с тога нозивају да дођу све госпођице, госнође и сва господа. Господину Мити учини се то врло чудновато. Онје, истина, виђао у Београду често тако нешго, али за Купиново то је било и сувише ново. Виђао је често да девојке јаше, али појава те јахачице узбуњавала га је. Навикнут да гледа ту око себе само стидљива лица паланачких девојака, он је узбезекнуто посматрао то њено дрско, одлучно лице, које је са свим слободно и радознало гледало свуд око себе. Та разлика између њене иојаве и иојаве њему позиатих девојака дирала га је, чисто му је сметала. Али у исто доба баш та противност привлачила га је силцо к њој, та новина освајала га 1е, не дајући му ништа да мисли. Пред очима му се појавише неке дугачке зраке, као отегнута кончана влакна, обухватише све то, и њу, и остале јахаче и дечурлију, која се око њих гурала, па се најпосле све расплииу у неку магловиту слику, која му се иостепено измаче испред очију. Једино виде још за неко врсме оног белца, на коме је јахачица седела и њена плећа, која су се кроз сумрак видела како с© гибају....