Otadžbina

356

ЉУТИЋЕ СЕ МАЈКА

— Да ли је у мене гледала? Чини ми се.... можда, извесно! Јест, лено сам впдео. баш је у мене гледала и осмејкивала се. И безброј нових мисли и осећаја обузе његову душу, његов мозак, који се до сад бавио само судским „актима и решењима". Осећао се пред нечим новим, примамљивим и дражесним; указивало му се нешто слатко и мило, као нов предео радозналом путнику. А кроз све гушћу пролећну помрчину чињаше му се да види неку малену руку што шиба бичем коња по сапима. и нека покретљива плећа како се гибају испод лаке хаљине..., II Их како је то велики празник за наше паланке, кад дође какво путничко позоршпте или циркус, особито циркус! Па још ако тако нешто није већ иоодавио било, онда се свако на врат на нос жури, да стигне на преставу. Разуме се, да је исто тако и у Купииову било, кад се чуло. да је дошао некакав циркус. Јер, заиста, ретка се прилика указала да варошка господа изађу са својим породицама некуда после вечере; истина, зна.о се са свим поуздано, да код апотекара сваког понедељника у вече долази директор са целом породицом и да играју слепог миша, а да онет апотекар и директор иду у очи недеље к проти, те проводе вече играјући Фоте — али ипак, то је била забава само њих неколицине, а да се сви састану, и прота и апотекар и директор и сви други, за то је требало овако ненгго, као што је циркус. И све се живо спремало. Дечурлија је целог дана јурила око непокриврене дашчаре, у којој ће довече бити престава, радознало је гледала у коње, који се баш ни за длаку нису разликовали од осталих ђогата и дората. што их има у Купинову, и растурала је по вароши гласове, како има „страшно много и коња, све самих хала, које ие смеш ни погледати, а камо ли узјахати. Девојке су расправљале важна питања, да ли да обуку ону ха-