Otadžbina

Л.УТИЋЕ СЕ МАЈКА

361

једни су више гледали коње, други људе — али тек сви су били задовољни. Кад је настао одмор, диже се такав урнебес, као да је вашар. Смејало се, викало; мушки су расправљали да ли ће се скоро појавити она, како ли јој је име, одакле је, и ваздан друго којешта. Једном речи , свако је гледао да на буди који начин задовољи своје чуђење и л.убопитство. И у тој општој галами никоме, на пример, није пало у очи , да се доктор и Мицко шпекулант са свим поверљиво разговарају. а извесно нису то ни они сами опазили, и ако се већ двадесет година свађају и тужакају око неке кобиле и ждребета. Пст! Пст! Престава се наставља. Најире се све умири, али мало по мало радило се исто онако, као и »ало пре. Онај дебели бакалин опет је викао: «Бре, бре, брепротиница се дрмусала, један чудио, други бленуо —- кад се на једаред осети неки жагор кроз сву ову хуку и буку. То је била она. На коњу, који се одликовао од осталих лепшом опремом. седела је у лаком оделу млада женска, ни лепа ни ружна, али примамљива и поносита — као и све друге јахачице по циркусима. Кад је улетела унутра међу гледаоце, г. Мита осети оно исто, што и јуче, кад је цела дружина јахала кроз варош. Он одмах виде ону исту малену руку, како шиба бичем ио парипу, виде она покретна плећа, која сада нису била ничим покривена па га поново обузе оно јучерашње расположење, осећање нечег новог, непознатог. То му се чинило као заношљиви мирис неког непознатог, дотле невиђеног цвета, и тај мирис испуни му сву душу милином, која се осећа мајоког јутра, кад још није на истоку огрануло сунце. Прелетајући лево-десно по гледаоцима, њен се поглед срете с његовим, иа онда оде дал^е. али он је мислио, да је само њему био намењен, да за њу овде постоји само он, он један. Даље није више ни видео ни чуо, шта се око њега дешава. Као човек, који уђе из