Palanka u planini i Lutanja

» оре Предговор

ју је привлачио пример очев: није било могуће да се кћи Л. К, Лазаревића не огледа на приповеци и лепој књижевности. Још у првој младости она је имала покушаје стихова, песама у прози. Доцније, јамачно са јачом лектиром, она је почела писати приповетке. Приповетку „Лутања“ написала је још пре рата и, после дуже борбе и устезања, дала ју је Ј. Окерлићу за „Српски Књижевни Гласник“. Он је прими радо, али како је то било почетком 1914, он не стиже да је штампа у свом листу за живота (Скерлић је умро 2 маја 1914.); а рукопис пропаде у штампарији. За време рата, иако врло слаба, она чита доста, учи руски и талијански. Она и пише тада, јер чим се рат завршио, она је почела објављивати своје радове у нашим часописима, У 1919 години она штампа две приповетке и две пе. сме (једна у прози); у 1920 години штампа још две песме у прози. У Паризу, 1921, она чита поред тога што слика. Изгледа да ту чита више него дотле, да се ту још више пробудила жеља за читањем. Она се озбиљно спрема за књижевни рад, иако не пише ништа. Чита Бодлера и заволи га; „узела сам књигу с неповерењем,... али... сад смо ја и Бодлер највећи пријатељи“, пише она. Чита Ромена Ролана, и он јој се допао; „кад сам завршила прву свеску („Жана Кристофа“), учинило ми се као да је отпутовао неко ским сам била у врло пријатном друштву“. Чита Киплинга, управо „гута“ (израз је њен) његову „Светлост која се угасила“: „изгледа ми да скоро нисам имала тако нешто добро у Рукама“. Чита и друге: „Мало сам се испровађала са Мадам Жип;... борим сеса Бернстеном у неким љубавним драмама;... сад сам се кренула на сенти-