Palanka u planini i Lutanja

__ Предговор

бе ~ Е

"ментално путовање са Стерном“. Золу неће; „купила сам Терезу Ракенову али не знам зашто све одлажем да је почнем; ја сам додуше позната коо хуражно · Букус, али итд.“ Већ по овоме како се изражава о својој лектири — симпатичан је и фамилиарни шаљиви тон при томе — види се да чита с разумевањем и укусом, да зна вредност и особине прочитанога. С том лектиром она се све више снажи за књижевни рад. Она сад постаје књижевница као што је пре постала сликарка Она је на прекрету хоће ли бити оно прво или ово друго, и као да се. изјашњава за прво. Својим сликарским радом она није никако задовољна, вечито лута и тражи себи подесан род и начин сликања. Као Марија у „Лутањима“, она се једнако колеба, сумња у себе, пита се хоће ли моћи бити сликар или неће. „Лутања“ су њена лутања. За сликарски рад, пише она 1921, „требало би имати више талента и више вере у себе но што ја имам“. МИ опет, исте године: „Кадгод мислим о уметности и себи, увек ми се чини да је значило бити сувише дрзак па поћи тим путем“.

Међутим, за књижевни рад, што га више ради осећа све више способности и воље за њ. Крајем 1924, говорећи о свом књижевном раду, она пише: — „Ја се увек осећам као крива, осећам скоро стид што се бавим тиме са тако мало школе што је имам, али то је рођено са мном, и то је јаче од мене“. И опет, исте године само мало доцније: — „У мени није ништа у стању да угуши вољу за писањем“. Тад (1924) највише пише и публикује. Тада (19221924), баца се и на веће ствари („Паланка у планини“). Крајем 1924 један рођак јој саветује: „баци те твоје фарбе и четке па се држи пера“, и она