Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

__ ХХМЕ —____ Бол ~ (1)

пуштену, прљаву, дивљачку —-, нос „прав, мале брчиће, уста пунија, зубе „здраве и необично бијеле“ (Мина); лице „сприједа пошироко, сухоњаво" (Мина), „троугласто као у меланхолика" (Тодоровић); стас средњи у главном (Суботић, Тодоровић, Мина), „тијело размјерно, витко, па опет поснажно" (Мина) —- па ћете имати лик и фигуру Бранкову прецизније него на његовим сликама, које као да га не представљају верно,

- ___/ ~ Морално, Бранко је био један честит, красан, добро васпитан млад човек, у сасвим ђачким оскудним приликама, Он је примао од оца таман толико да може водити један сасвим скромни ђачки живот, Писма његова оцу из тог првог доба говоре о ситним кубурама тога живота, о недовољном оделу, о крпљеној обући, о оскудици у марамама. Али се по "истим писмима види да је Бранко пазио на новац, да га је штедљиво распоређивао — тек доцније, и услед горих прилика, он ће улазити у дугове — ; он у тим писмима даје доста прецизна објашњења на шта је новац потрошио У том погледу, он изгледа да је потпуно свестан жртве коју његов отац чини,

Пи и дужности која њему као сину због тога пада у део, „Татице — пише он једанпут 1844. — свршују се ево шест месеци; би л смео молити 2" и те речи звоне врло наивно и представљају њега врло чедно.

Одиста, Бранко је морао бити изванредно нежан

син ; цела коресподенција с оцем то показује очито, И

| песме то казују: „Ти си, отац, моје друго сунце,

| које мени никад не залази" (Моје сунце). Бранко је

| био и нежан брат; Песма брашу Сшевану јасан је

: доказ томе. Он је био и добар друг, лепо осећао

||] пријатељство. То се види по врло топлој симпатији

коју је према својим друговима исказао у Бачком расшанку. То се нарочито види по три последња писма Даничићу. Бранко ту ништа не говорио | себи, него се само и јако брине за Даничића, за место | које овај тражи, Кад се узме у обзир да су писма | из 1853 — последње из месеца маја те године —