Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ТХУШ : “увод 5 =

та песничка реченица. с њеним чоступним развија њем! Јунакиња говори. тош чистије и с више лепог заноса; реченица постаје још пунија и развијенија, а са својим инверсијама интересантнија:

„Код- мене кад си, мило злато моје, „Полеми: онда -вас имадем свет; „Далеко кад је од мене лице твоје, = „Залуду небо ширн звезда слет, „Красоте залуд лисна гора своје, „Ветрића залуд шапће лакн лет, „Узалуд цвета онде цвеће разно: „Кад све је онда, све је мени празно.

Или, — кад му се извињава што даровани цвет није ставила у воду него га држала и љубила ма јој увео, — она свом љубавнику тако исто нежно говори, „али јот1 и с грацијом, с пуком, који Бранка | никад није. остављао:

„И ако сам ев овде штогод крива,

„Кривицу моју хоћу да ти платим:

„Све пољупце што њему ја даривах,

„Ја хоћу теби редом да их вратим

„Још додаћу ти велику множину, „Да само скинем са себе Етну

Песник (љубавник) се сад сећа даљих састанака с њом, њихових шетњи недељом по подне, под лиснатим тајем где сунце не допире; живописни су ти пасажи, и интересантне инверсије и перифразе:

„ И кад је дошла недељица света, „Полутину већ премерио дан, — 4 „Ја с њоме онда на поље ишетах

„Свој лисни гај где шири с«нцодран,“ итд.

Ту је сад идила, мало наивна, кад-она пева народну. песму „од Омера и Мере“ а он је прати фрулом, али скромна и нежна. · Настаје вече; обоје "осећају да „већ песму нашу допевасмо крају“, да је време. растати се да би се сутра поново састало,

Песма тече даље, и љубавна историја У њој. Само, у историји наступа мали обрт. Два стиха, проста али врло крепка и одсечна наговештавају га: