Pesme i drame / Milutin Bojić

УШ В. ЋОРОВИЋ

показују и његове књижевне симпатије, Иго и Барбје; и његова љубав за прошлост и враћање историској драми; и његов патос и култ речи; и његово идеалисање јаких личности. Једна између првих његових песама посвећена је Мехмеду Соколовићу, који „летописе писа крвавим ханџаром“. МИ Бојићев темпераменат, узбудљив и страствен, био је потпуно романтичарски и подложан јаким утицајима средине. А наша средина, са свим што је доживљавала од балканских ратова, са невероватним обртима пада и величине, давала је и сувише могућности и сугестија једном песнику јаке узбудљивости, да јој буде израз. Код Бојића се лепо види, како су га велики догађаји скоре прошлости постепено освајали. Његових песама из првог балканског рата нема много и нису од јачег утиска. Мучки нападај Бугара изазива, међутим, његов бесан револт и за борбе с њима он већ има снажније речи. После пада Србије и албанске трагедије Бојић је готово сав под утицајем националне кризе.

И у својим патриотским песмама показао је Бојић истинску јачину узбудљивости; на неким местима, после првобитне младићске обести (ср. на пример „Јер претимо ти, о Боже богова“), има правог трагичног осећања величине и снаге у замаху израза. У стиху, који је понекад као саливен, има извесне илузије челика. Понеки ставови изненађују сликовитошћу. Став поноса одговарао је осећањима оних великих дана, кад је љубав за Отаџбину расла с боловима поднесеним за њу. Али, тај полет нема увек дугог даха. Са високих места правог лирског надахнућа пада се доста пута у реченицу свакодневице. Сем тога, Бојић је сувише много варирао у основи једну исту тему, да би могао бити довољно продубљен и довољно разнолик. На понеким местима (на пример у поеми Кашн и Вечна Стража) чак је испод осредњег. Извесне од тих патриотских песама лате делимично од импровизације и помало упрошћеног осећања једне врсте.