Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 9

Тај пољубац душе пио нам је до дна,

И хиљаде шара, врелих к'о страст лавља, Играху к'о очи два пантера сродна,

Док небеса сива биваху све плавља.

Плашљивих фауна, видех, јуре чете · Упивши у мене сав свој поглед зечји, Певајући псалме неке вере свете,

Које гушио је њихов поглед дечји.

Вековима тако кикоћу се они,

Сплет њихов невидљив васељеном иде И, тек кад у нама звук срца зазвони, Њихове се чете оживљене виде.

Ми смо деца среће и живота зрела,

Наша чудна љубав до нискости нага, „Мрзи легендарних ноћи чеда свела;

За њу младост Бог је, а страст јој је снага.

1911.

АВЕТ

Јоле де мтуге.

„Ја хоћу да срчем женске очи снене,

И да гризем усне, да се играм њима, Гледајући како крин за крином вене, Док ја ћердам младост сред вина и дима,

И пљујте ме зато ко страшило света: „Ја вас учим сраму и нискости скота;

Куните ме гласно. Зар то мени смета2 „Ја тражим садашњост немоћна живота.

Трубите гласови немоћи помамне,

-Звоните у бесу! То ја терам чаму.

„Нек сва младост вришти пуна страсти пламне ЖТадајући с криком у ђавољу таму!