Policija

— 7132 —

"на служби при срезу лесковачком, зато, што је својим неуморним радом успео да похвата опасне лопове и коцкаре: Драг. Стојановића „Гуса“, Љубу Николића, Бошка Катанића и Милана Петковића, који су у последњем времену извршили неколико опасних крађа у Лесковцу.

Наредник Видаковић, коме је на овај начин указано видно признање скромном новчаном наградом, оличење је: ревности, пожртвовања и успешности у служби. Ступивши У жандармерију 1905. г., Видаковић је с дана у дан жњео успехе у својој тешкој служби и био јако цењен са своје скромности и честитости код предпостављених му старешина. Безброј је његових успеха, који нису нигде у јавности регистровани, али, који су опажени при очувању безбедности и реда тамо, где је он служио.

Јунак у миру, био је јунак и у рату. Златна медаља за храброст, добивена још у 1912. години, која краси његове груди доказ је пожртвовања и абнегације и на пољу части. Затим, долази Црни Врх, где Видаковић чини бравуре и бива предлаган за „Карађорђеву Звезду“. А као круна свега, долазе „Бели Редути“ испод коте 1050. где Видаковић добија живо одликовање: губи десно око сасвим, и бива рањен у груди мн на два места у главу! И тако свуда, кроз све перипетије добра и зла, Видаковић стоји поносно. Ретки су такви карактери!

Ових неколико редака немају претензију, да у потпуности опртају његов рад. Не, на против, они имају за циљ да укажу нашој јавности, каквих вредних и енергичних људи има у полицијској служби, за коју појединци немају ласкаву оцену. Али зар освртати се на појединце, погрешно обавештене.

Многобројни успеси ревности и самопрегоревања наредника Видаковића „Даче“, нека служе на част нашој струци, тако обимној и тешкој по дужностима и одговорности, али ве-

ликој по задатку! Вој. С. Баљововић писар ср. лесковачког.

СЛАВА ЖАНДАРМИМА

Познато је да жандарми као органи јавне безбедности врше једну тешку и са пуно физичких напора и опасности по живот скопчану службу.