Policija

— 792 —

сви у своје реоне са задаћом да пронађу од куда је дошао“ фијакер ноћу пред ону кућу, и чији је фијакер.

После пола сата већ сам примио депешу да је фијакер» нађен и да јури к мени у уред са детективом, који га је пронашао.

Саслушах фијакеристу! Ништа новога, само ми то ис прича, да је возио полицијског комесара, којега лично не познаје, са комисијом изван вароши према Св. Андреју и то: до месне гасне фабрике. Тамо су сви сишли, и то „комесар“ у униформи и остала тројимца — чланови комисије. „Комесар“ ми је дао неку цедуљу са којом ћу добити новац за вожњу од благајне полицијске дирекције. Потпис је био опет: „Комесар Кобау“.

Обичај је био увек, да полицијски комесари кад употребе кола, нису плаћали фијакеристи већ су предавали цедуљу са којом је кочијаш примао новац на каси полиције.

Кобау или ко од његове дружбе морали су знати и за, _ тај обичај.

Месна гасна фабрика у Трсту лежи већ изван места према. Шкедњу. Од гасне фабрике иде пут стрмо у брдо, где има велики број радничких кућа и на истом брду над овим кућама, имао је свој уред полицијски комесеријат МГ. — Св. Јакоб.

Због тога сам ипак мислио да је извршио попис чи новник тог комесаријата али сам опет добио одговор, да је тамо апсолутно ма шта познато о томе. Тако смо сретно> дошли до предграђа са нашим извиђајем; а сада!

Понова размишљати. Да бих могао ма шта започети“ наредио сам да ми донесу из пријавног уреда све кућне пријаве улице Мла Гауогајол (то су већ поменуте радничке куће), та улица имала је у оно време од 916 до 246 кућа Почео сам одмах прегледати ко све станујеу тој улици, јер је у ову улицу отишла комисија господина Кобауа са новцем. | Да не буде можда ко казао, да је то моја идеја, морам рећи, да сам је узео из књиге „Уетпег Бајзеатипхег“ — само са варијантом !

Берлински познати полицијски комесар Хетпег тражио је неког старог познатог фалсификатора о коме је дознао, да. мора становати у извесној великој улици у Берлину. Одредио је детективе који су истраживали целу ту врло дугу улицу