Policija

– ИЕ

да то у истини није она особа, за коју се издаје, а тим је онда већ и потпуни успјех постигнут.

Истина да у нашим крајевима за сада још придолазе овакви случајеви доста ријетко, ну не има двојбе, да ће се временом све више и више умножавати, јер с једне стране наш свијет од новијег премена много путује, па се многи „упуте у разне лоповштине у туђем свету, које онда на повратку код нас узвађају, а с друге стране опет су у напреднијим земљама људи већ опрезнији и искуснији постали, па се већ не дају лако варати по оваквим лупежима и слепарима; сасвим је наравно, да ће сад кренути све више у наше стране, де свијет није још тако искусан и опрезан. Дужност ће стога бити жандарма као и у опште свих органа јавне сигурности, да вазда будним оком прате особито по купалиштима, летовалиштима, колодворима и паробродским станицама, те већим сајмовима и прошћењима овакове битанге и клатнице, да их за времена разкринкају, те тиме онемогуће и код нас одузму им занат.

Загреб. Милан Мизлер, жандарм. пуковник у п.

ОКО ГЕНЕРАЛНЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ КАЗНЕ.

Слажући се потпуно с наводима одличног чланка проф. Аранђеловића, који је изашао у предидућем броју „Полиције“ под насловом „Јулски догађаји у Бечу“, нарочито о нужности казне, да делује као генерална превенција, навести ту један пример из наше савремене криминалистике, који то потврђује.

Кад је пок. Алијагић извршио убиство над пок. Милорадом Драшковићем па кад су га жандарми спроводили, рекли су му, даће он сигурно висити т.ј. да ће над њим бити извршена смртна казна. Његов одговор је интересантан и карактеристичан. Алијагић им је наиме одговорио од прилике овако; не могу ја висити, јер сам политички злочинац. Из тих његових речи се види, да је он у часу, кад је створио одлуку да изврши злочин био уверен, да га не ће стићи смртна казна, јер је као интелигентан човек знао и ваљда у свом комунистичком друштву чуо, да политички злочинци не би-