Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

чевих, онда се и оне деле међу агенте. Пошто овако приме наредбе, агенти се разилазе на посао. Једно оделење остапе у главној иолицији, да се нађе за сваки случај. Али како су дошли у централу, тако се одатле и разилазе. На тајне изласке и никако у групама. 10. Један број агената раздељен је на хотеле. То се зову хотелбригаде. Имају и свог засебног иншпектора. Агенти ове врсте баве се само са путницима по хотелима. Они их прате посматрају, пазе, распитују особље хотела о њима, да нису што сумњиво приметили и т. д. Или, управо, особље из хотела саопштава агентима све, што код кога путника сумњиво примете. Овде сматрају за част — послужити полицији. И портир, и цимеркелнер, и собарица, и цалкелнер, и хаускнехт — све то радо, с особитом вољом, хоће да саопштавају агенту све, што опазе. Ја ћу доцније изнети и неколико интересних примера, да се види докле у њих иде уСлуга властима. Али се даје одмах опазити: да овај, назовимо га услужни обичај у Бечлија, јако олакшава успехе бечкој полицији. — Све хотеле агенти морају обићи двареда дневно. Када је потреба, онда и више пута. Они посе собом ФотограФије и описе тражених лица, нарочито са стране. У хотелу, од портира и другога особља, извештавају се да ли је такво лице, са тим описом, туна одсело. Ако има слика, онда се и она покаже. Више пута агенат сачека доле, у трему, странца, путника, те га и сам непрпметно посматра и са описом сравњује. Ако хоће још ближе, да се увери онда се агент упушта са тим странцем и у разговор. Измисли ма што год само да говори са њим. Из говора странчевог агенат носле по акценту изводи: да ли је странац прави Немац, или у говору има славенског или Француског, талијанског нагласка и т. д. а ја сам напред поменуо, да су бечки агенти вешти, спремни и досетљиви. — Има их, који говоре и по седам разних језика. -— Докле чини овака проматрања, агенат се никако не казује: ко је и шта је. Он то ради под ма каквим изговором. Тек када је сигуран, и то сасвим сигуран, да има у рукама онога, кога траже, онда се он јавља. — У име закона, молим вас, да пођете самном ■— к^же он странцу. — Ко сте ви — пита уплашени странац... — Ја, сам агенат тајне полиције — одговори дедектив. У том врло вешто, да други не види, агенат поврне горњи леви део свога капута, и покаже само странцу да види прикачен иолицијски знак, или обележје. Знак је у величини талира. Не њему је у редове црна и жута боја. У средини урезан царски орао. Када тај знак покаже, свако му мора сљедовати. Осем тога, агенти као и сви остали чиновници полицијски, имају свакада при себи карту, мало већу од визит-карте. На њој стоји овако: госиодин Н. Н. агенат (или тај и тај чановник) бечке иолиције У Бечу 1. маја 1890. Председник иолиције, Стејскал... Ако странац, или уопште кривац, или ма ко, кога власт у име закона зове — неће томе да сљедује, онда свако мора притећи органу власти, да му помогне, да се оно лице савлада. Али обично бива, да у хотелу особље само агенту помогне. Или, агент само изађе пред хотел, звижне у своју звиждаљку, и маса жандара дотрчи, да крпвца савлада. Него све се ово ређе догађа. На западу је свет образован. Па су му и лопови преФињени. Чим је опазио да га је полиција нањушила и своју руку на-њ метла, он је, као оно мирно јагње, послушан; па и сам жели, да се све, што мора бити, са мање ларме сврши. — Агенат викне Фијакер. Сваки Фијакериста мора позиву сљедовати. Натовари кривца на Фијакер и, више пута у најпријатнијем разговору, одвезу се право у — главну полил;ију на — Шотенрингу... Агенат је пријатан, умиљат, досетл.ив — па и када апси човека, мислите да га води на весељ.е. Гледао сам пуно сцена, у- којима сам се, ма да су ствари биле врло озбиљне, ииак морао бар кришом осмехнути; јер, доиста, бачки тајни полицајци, у својим вештинама, прави су, тако да се изразим, »шварцкинстлери«... Не може бити, а да им се човек не диви... (НАСТАВИЋЕ СЕ).

УПУТОТБА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕ/1ИМА. I. 1.) 0 похари у опште. (СВРШЕТАК). Важан је за карактеристику лонова, (било да је он новајлија, или препреден лупеж) и његов начин, како се удаљава са дотичнога места; јер се унутра много лакше улази, но што се излази. Ни један се извежбани лопов иеће истим путем вратити, којим је ушао. Он обично при улазу отвори каква побочна врата, прозор или какав други отвор, како би туда лакше могао умаћи, ако би га ко приметио, или на делу затекао. Исто тако затвара он за собом и све улазе у дотичну одају где краде, само да га нико не би у његовом послу узнемирио. Врло је карактеристично и од великог интереса поступање цигана у томе. То је врста таких препредених луиежа, који пре него што се даду иа Посао, разберу све нотанко, што нађу да им је потребно. У томе смислу иде им на руку и њихов начин живота, јер вечито тумарају тамо амо и чергаре, те тако немају готово никада сталнога пребнвалишта. Цигаиин не одређује унапред место где ће упасти и похару нзвршити. Он проси, гата, крии котлове и т. д., па где му се најзгодније учини, ту добро све расмотрити, а онда доцније извршује крађу. У сељачкој кући бира он у опште ону одају за проваљиваље и похару, у којој нико не спава, али у којој обично о чивилуцима виси стајаће рухо сељачко, платно, адиђари, па и сама уштеђевнна и т. д. Таквих одаја (што се обично зову вајати) има готово у свакој већој сељачкој кући. Ако је икако могуће трудц се он да нађе таку сељачку кућу, у којој је такав вајат на крају и приземан, а има на њему више прозора у разним правцима. Колико врата на тој одаји има, то је њему сасвим све једно. Он дигне све препреке на свима прозорима, како би се гроз њих лако ући и изаћи могло. Цига добро прорачуна, (а у томе се готово никада не иревари), да напад на њега, у случају ако буде опажен, не може бити са свију страиа; јер укућанин, или ко други, може доћи у једном или другом правцу прозора. Откуд ко долази, то чује он из вајата, или га о томе његов постављени стражар (номоћник) датим знаком извести, те он онда лако умакне кроз онај нрозор, одакле му оиасност не прети. Осим тога имају цигани још и других манира, и то нарочито у осигуравању врата, те да би на тај начин ма какав напад на њих могли спречити. Зато закључавају они сва врата сем оних од оне одаје, у којој крађу врше, па куд пукло да пукло. С тога циганин најпре прегледа, да ли нема кључа у брави или можда да је брава заригљана. Ако је то, онда риглу полако и иажљиво одгурне; а ако је кључ у брави, он га дотле и са највећом пажњом окреће, док овај ие испадне. За тим га замочи у зејтин, који собом донесе, па га опет таког мете у кључаницу и врата лако и нечујно закључа, јер кад се кључ замочи добро у зејтин, онда се њиме могу врата закључати, а да се никакво шкрииање не чује. А ако на вратима иема кључа или ригле, онда се он побрине, да их на други, њему својствен начин затвори. То чини циганнн код оних врата, која се отварају с лица и то тако, да попречке метне какво јако дрво, које утврди кононцем и веже што је могуће јаче о саме алке на вратима. На тај начин врата се не могу тако лако отворити, нити може ко лако кроз њих изаћи. Отварају ли се пак врата унутра, онда увуку такође појаче дрво у доњу вратницу тако, да дрво, које је и доле и горе отесано, прође кроз врата унутра и утврди се о саму вратницу, а други горњи део дрвета провуку кроз алку, те на тај начин онемогуће отварање врата. Нађу ли се на којим вратима такви затвори, онда треба на сигурно знати, да су цигани похару извршили. Што други лупежи не употребљавају овакав доиста вепгг начин, то је до данас остало необјашњиво. Други лупежи задовољавају се обично тиме, да онде где им је то могуће, врата кључем закључавају, или браву да заригљују. А где им то није могуће, они онда наслањају на сама влата какве веће предмете нпр. какву велику цепаницу, разна оруђа, столице, астале и т. д. тако, да ови при отварању врата морају пасти. [Усљед тога се онај, којиврата отвара уплаши, озледи или збуни, те на тај начин лопови добију времена дадаумакну.