Policijski glasnik

СТРАНА 152

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20 и 21

пса, а често и више њих. Да је то у средњем веку било врло обично види се и из сатиричких песама тога доба. Често је бивало да на губилиште, кад је осуђени већ био везан, дође каква женска и искупљивала осуђенога изјавивши да хоће да се уда за њега. Нарочито је у Шпанији био обичај да су таку молбу одмах задовољавали. А често је настајало питање да ли осуђенога на вешала треба помиловати, ако се случајно прекине конопац, о коме је висио, те грешник падне пре него што је се загушио. Нема сумње да такви случајеви не бивају са свим ретки и као и обично научењаци су у одлуци тог важног питања били сложни. Читав ред правника заступао је гледиште да један слеп случај не сме решавати него да сваки мора претрпети смртну казну који ју је заслужио, те да осуђснога, који је пао с вешала, морају поново обесити. Да видимо сад због којих је преступа осуђиван злочинац на вешала. Законик СагоПпа прописује ту срамну казну изречно за крађе, кад вредност украђеног предмета износи нреко 10 динара; или ако је то била тешка или поновиа крађа. Законик Тћеге81апа јасно одређује да се женска лица, као и племићи, не могу осудити на вешала. него да се погубљавају мачем. Тако исто тај законик одређује границу вредности при крађи 50 динара. Крађе преко те суме односе смртну казну а ако је какав злочинац учинио више крађа, он је бивао обешен. Крађа у цркви одмах је кажњавана вешалима. Проневере чиновника кажњаване су на особити начин. Ако проневерена сума није нрелазила 10 Форината, то је неверни чиновник губио своју службу, и морао је четири пута накнадити проиеверену суму, или је кажњаван затвором од 6 недеља до 6 месеци. За проневере од 10 до 150 Форината чиновници су окивани и бацани у тамницу, и то за 10—50 Форината 1 годину, за 50—60 Форината 2 године, за 60—100 Форината 4 године и за 100—150 Форината осам година тамнице. За проневере преко 150 форпната бивали су обешени. Женске и угледни племићи погубљавани су мачем. У средњем веку нарочито су вешали дивокрадице и браколомнике. У старом Перу свештенице сунца биле су веома уважене, као и римске вестанке. Онај који је хтео да заведе коју од њих, бивао је обешен за ноге и остављен својој судби. Тако су исто поступали и са самим свештеницама сунца, ако су повредиле целомудреност а тако исто и с убицама својих мужева* У старом Риму, осуђенога су прво у тамници удавили, пре него што су га изнели на вешала. У Француској су обично дуеланте вешали. Не ретко је вешање, нарочито у ртау, вршено из чисте самовоље. Нарочито су строго кажњавани преступи против ратне дисциплине. Бегуици су већипом, без милости вешани. 13. Д а в љ е н. е. И ако се је рано искусило да човек у води не може живети, и да се мора угушити у њој, ипак је као казнено срество дављење употребљено сразмерио доцније. А то има више узрока. У најстарије доба казне нису биле тако компликоване; задовољавали су се оним начинима погубљавања, који су већ иостојали, као одсецања главе, каменовање, сиаљивање; нису дакле имали разлога да измишљају и друге начине погубљавања. А после дављењем се чинило нешто што се баш хтело избећи. Ако зликовца баце у воду, он би се могао пливањем спасти, јер као што и животиње инстиктивно умеју иливати, тако и онде где има воде сваки је брзо научио то. А ако би осуђеном обесили тешко камење да не би могао пливати, то би тело потонуло те се не би могло више гледати, а то не би одговарало прастаром обичају да се, лешина погубљенога изложи јавно, ради застрашавања и гнушања. Тек у доцније доба узелп су и то срество као казну, а и у библији се помиње. И сам Христос рекао је (Лука 17, 2.). Да злочинац заслужује да му се воденички камен обеси о врат и да се баци у море, где је најдубље. Дакле и Јевреји су доцније знали за ту казну. А њеној примени у најстарије доба сметало је и то што није свуд било згодне воде, у коју би се осуђени могао бацити. А најзад првобитно број преступа и није био тако превелики, да је требало нарочитог избора казии. Тако исто као и стари Јевреји, првобитно ни Грци па ни Римљани нису знали за казну дављења. У Риму је та казна

уведена тек онда кад се први пут јавио сазнало за тешки злочин матероубиства, те су држали да за тај нарочито тешки злочин, мора се увести и нарочита казна. Ливије ирича да је та казна била у томе што су злочинца ушили у кожну врећу и бацили у море. Компејев закон донео је и ту тачку да осуђенога прво крваво ишибају, па су га после бацали у воду. Осим тога давали су му и друштво, што су заједно с њим у врећу ушивали једног петла, једног мајмуна, једног пса и једну змију. Наравно да је такав осуђени бачен у воду морао трпети страховите муке, пошто је врећа, у коју је био утиивен, била од коже а кожа не пропушта воду; а и животиње, које су с њим биле и непријатељске једна другој, стегнуте у мрачној врећи, морале су бивати до беснила раздражене и беснити не само једна против друге, него и иротив ушивеног несретника. Осим тога при бирању тих животиња деловали су и симболички моменти. Псето је сматрано као нечиста и недостојна животиња, која се није триела ни при једној светој радњи. Тако су убицн родитеља давали у друштво псето, да би га гребло и уједало. Мајмуна су бирали, јер и он као и убица, личи иа човека, али није човек, и што је злобан и свереп. Змија је од увек сматрана као симбол нарочите подмуклости и подлости. А петла су бирали једпо за то што је он смртни непријатељ змије а друго што је он сматран као необично нетрпељива животиња, и да он у својој области не трпи никаквог суиарника, па ни свог рођеног оца. Доцније су у старом Риму укинули казну дављења за убице родитеља и давали су их просто дивљим животињама да их раскину. Тек Константин Белики увео је опет ту казну дављења п то тачно по старом методу, т. ј. ушивали су и поменуте животиње заједно с осуђеним. Та врста казне постојала је и у Немачкој. Нарочито је у Саксонској било у обичају ушивање човека и животиња у једну исту врећу и то се је одржало до 18 столећа на исти иачин. Али су место мајмуна, кога ту није било, бирали већином мачку. А без змије мислило се да се не може бити и кад је нису могли живу ухватити, ушивали су насликану. Али та казна давл^ења била је у толико мање грозна него у старом Риму, гато нису употребљавали вреће од коже, него од јаког лана, у којима осуђени нису имали да тако дуго трпе муке, пошто су брзо тонули и умирали. Та је казна одређивана за убице родитеља и деце, али су је унотребљавали и за жене које су своју децу напуштале и остављале смрти. А да би се иовећало дејство казне, бацали су осуђеника и са високих обала, са прозора или са моста у реку. Законик Каролина претио је казном дављења у води нарочито женскима које су убијале децу, које су побацивале и које су крале. А законик Терезијана која одређује смрт снаљивањем, кидањем тела и на точку, као допуштене тешке смргне казне, неће ништа да зна о „строжијој (( казни дављења у води него је озиачава као више недопуштену и пепримењиву. А то је било због тога што у доба кад се појавио чзаконик Терезијана, и у другим цивилизовним земљама, казна дављења у води није више примењивана. У опште дављење у води није било тако јако раширено као други начини погубљавања, као што су распињање на крсту, каменовање, вешање, одсецање главе и спаљивање. Оно је у главном остало ограничено на Европу, бар у редовној казненој пракси па ни у Европи није било у обичају у свима земл>ама. У Турској су давили у води већином браколомнике, издајнике, мађионичаре и децоубице. Као војничка казна дављење је имало прнмене у марини, а ту је то погубљавање било и најприродније. А томе је доиринела и далеко раширена празноверица да она лађа мора пропасти, иа којој се налази мртвац, јер море тражи себи мртве. Дављење је често било и акат самовоље. Тако се нрича о римском цару Комоду, да је једног дана на Тибертском мосту срео неколико племића који се живо о нечему разговараху. Оп им приђе и запита их о чему разговарају. Да би владаоцу казали нешто пријатно, изјаве они да су разговарали о красној владавини и владарским врлинама цара Аврелија. Али зло прођоше, јер је Комод држао за смртни грех да неко у доба његове владавине хвали владавину његовог оца, јер се из тога да извести да они самог њега презиру. Цар се толико огорчи на то да нареди да се цело то друштво баци у Тибар.