Policijski glasnik

БРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 379

5. Јавна исарава пред судовима онога ] времена такође је била довољан доказ за ] судије. Јавна исправа била је облигација, тапија или други који писани акт , од сеоске власти или од магистрата. Тако је у половини маја 1808 године издао Управни Савет магистратима ову заповест: в да се од 20 маја 1808 године нико »не бисмео усудити без знања магистрата „продати ку!.у и виноград, ливаду и ред »воденични и свакога грунта земљу док »иресудом пазар учини и под муром књигу »на своје добро, земљу или што прода, в не узме, јер који би се треФио или про»дати ил' купити без овога мура и књиге, „пазар хоКе сс кварити." 2 ) 6. Поред обичних сведока у оно време било је и сведока, који се у Душановом Законику називаху душевницима.. То беху људи, који по души или по уверењу нод заклетвом допуњаваху или одржаваху исказе једне или друге парничне стране. Пример оваквих сведока, који по души оведоче, имамо у Протоколу Шабачког Магистрата. Бр. 473, где ји пресуђено некаквом Пантелији Савковићу и његовом друштву за воденицу из МетковиКа по кметови како на душу примају. Сличан пример имамо и под бр. 622. 7. Свод. У старом законодавству кад се појави сумња о својини покретних ствари, и нарочито о својини сгоке постојао је особити начин доказивања, који се називао свод. Ако се на некога посумња или у кога човек позна своје марвинче, па се пожали суду на њ даму је украо, тај је дужан био казати од кога му је, и он да је исти добављен те испитиган, па даље редом, док се потпуно не ухвати је ли или није крађа, 3 ) а ако је крађа, које украо. Пример оваквога доказивања видимо у протоколу Шабачкога Магисурата, Бр. 792 и 806. У овом последњем примеру имамо овакав случај : »Дошао је суду Јевта Терзић из Ко»рените, и пријавио се суду да је познао „свог коња у Гаврила КоларовиКа из Ма„ова, шабачке нахије. Гаврило се изго»вара, да је мењао од Јанка бимбаше ци»ганског за коња једног. Кметови Јевта „Терзић, Младен ОбрадовиК, и Богдан „засведочише и заклетвом Формално по»тврдити хоћеше, да је исти коњ Јевтин. „Тако ми пресудимо, да Јевта свога коња „води, Јанко да да Гаврилу другога коња „на место, а Јанко да иде у ваљевску „нахају тражити од кога је коња купио; и њима да покаже онога човека, и тако „да се може наћи онај, који је коња украо, „и од суда ваљевскога писмено Јанко да „донесе, какво је тамо савершио." Исти случај налазимо и у Деловодном Протоколу Карађорђа Петровића под Бр. 687. 8. Као докази на суду узимати су и саољашњи знаци, на пример убој, модрице и друго. При крађи, ако је крађена ствар нађена у кући окривљенога и т. д. 9. Мази]а. Да ли је окривљени крив или ие у старој српској држави као доказ често се пута употребљавао котао 2 ) Иротокол шабачког магиотрата Бр. 194. 3 ) Ст. Новаковић. Законик цард Душана 1 898. стр. 254.

или Јиазгуа. Вук у својем Речнику под : речју мазија вели: „У Србији су до скора I »кашто вадили мазију , т. ј. кад на ка- ; »квога човека реку да је што украо, к а он се одговара да није, онда у завре „иун казан (или велики котао) воде, па »У 0Н У врелу воду метну комад врућа »усијана гвожђа (или камен), а онај, на „кога веле да је украо, засуче рукаве, „па објема рукама извади оно гвожђе из „воде. Ако он не буде украо оно што „на љега говоре, не ће се ожећи ни мало, „ако ли буде украо, изгореће му руке." Из докумената осталих иза првога устапка не види се да је мазија употребљавана као доказ. Али Карађорђе је у почетку 1812 године осудио Милутина Гарашанина, оца Илијиног да „вади мазију," што је мислио да је он запалио неко пошганско сено у селу Гарагаима. Милутин се не хтеде покорити томе беспутном суду него се одметне у планину. 1 ) 0 казнада Као год што се судови полако развијаху тако су и казне постепено завођене. Али у самом почетку устанка, кад се кидало с једном влашћу а друга још није настала, требало је одржати ред у народу, требало је сузбити, застрашити и обуздати невалзале људе, да не краду и неубијају браћу своју и да друга зла не чине. За то на нрвом састаику у Орашцу, кад је Карађорђе биран за старешину, вели Ј. Ђурић да је Карађорђе казао: да он хоће тога терета (старешинства) да се прими, „но сваки да зна да ја хоћу сви у слогу да дођу, да нико не тера пизме старе, да лопова и хајдука не буде, да су путови, трговина и трговци слободни и сигурни, а где би се такви злочинци ухватили одмах да се погубе.® 2 ) Слично овоме приповеда и Петар Јокић наводе!и да се Карађорђе није хтео примиги старешинства. Кад су га питали зашто, он им је одговорио с тога: шго ће свакога, који се ухвати у најмањој издаји убити, или обесити или на страшне муке ударити. 3 ) Овде видимо да се при самом избору старешине у Орашцу предвиђало да ће се имати посла са самовољним људима, са убицама, разбојницима и издајницима. И већ се ту предвиђају страшне казне за такве људе, предвиђа се смртна казна, вешање и ударање на разне муке. Одмах у самом иочетку борбе с Турцима Карађорђе је ухватио, идући на Рудник, некаквога човека, који је био понео писмо од Сали-аге рудничкога Кучук Алији у Београд, па је заповедио те су му пребили ноге и руке и оставио га онако са иснребијаним ногама и рукама да се мучи роворећи: „Коекуде, тако ће бити са сваким који се у издаји ухвати.« У мемоарима про"е М. Ненадовића види се како је још маја меСеца 1804 године установљен први суд у ваљевској нахији и како је прота према крмчији, Јустинијановом Закону и строгостима Мојсијевим прописао први нека правила за , поменути суд. У тим првим судским пра-

') М. Ђ. Милићевић. Поменик. Стр. 765. 2 ) Гласник IV, стр. 115. 3 ) Опоменик XIV, стр. 18.

вилима налазимо смртну казну, мртву њ.ибу, телесну казну, стрељање и новчану накнчду. Смртна казна и метање на точак примењивала се на убице; стрељање на војника, који побегне са страже; мртва шиба на онога, који отме девојку, који утече из војске и на оно! а, који се у свађи лати оружја; батинама кажњавали су се лонови, кривоклетници; а новчану накнаду поред телесне казне имао је да даје онај, који је кривоклетотвом оштетио другога. У уредби за суд ваљевске нахије од 1 јануара 1о09, године Управни Савет одобрава три врсте казне, и то казну новчану, затвора и телесну. Телесну казну суд је могао применити на кривце и то од 25 — 50 штапа, „веће кашчиге да не »буде.® Даље се наређује: наћи ће се и „такови људи, који за вишеречене ка„штиге нису, како чесни кметови, буљу„баше и трговци, таквима за прву по„грешку буди каштига арест (затвор) 24 »и 58 сати о хлебу и води, а други иут „по 25 гроша и 50; ако се пак случи да „и најчеснији човек горе поменуте ка»штиге потегне, па и трећи пут сагре,ши, таквоме после буди каштига с ба„тинама." Ј ) С бољом организацијом судова, с њиховим развитком и разне су се казне примењивале, особито током 1809, 1810, 1811, 1812 и 1813 године до августа месеца. Ми ћемо те казне изнети овде редом почевши од најблажих до најстрашнијих и најстрожих. 1. Новчана казна ређе се примењивала, у време Карађорђево, али се ипак примењивала, као што се види из поменуте одредбе ваљевскога мдгистрата. Она је примењивана на клеветнике (Г1. Ш. М. Бр. 637, *) за нетачну меру хлеба (П. Ш. М. Бр. 723, 787). за убој и злостављање (П. Ш. М. Бр. 768), а примењивана је и на кријумчаре (Д. II. К. Бр. 741). Новчана казна често је пута примењивана комбинована са телесном казном (11. Ш. М. Бр. 768.) 2. Телесна казна. Ова казна примењивана је за разне кривице а састојала се у батинању. Према значају кривице примењиван је и број батина. Тако ако ко наведе кога на крађу да прими 12 батина у јарму (П. III. М. 737). Са 25 батина кажњавало се за непослушност и непокорност власти (П. Ш. М. Бр. 18), за нечување стоке (II. Ш. М. Бр. 733), за хуљање влаоти (11. III. М. Бр. 799), за мећусобну тучу (П. Ш. М. Бр. 814), за крађу овце или јагњета (§ 26 Карађорђевог кривичног законика), за псовку и грдњу свештеника, старешине, чиновника, трговца или кмета (Кривнчни Законик § 23) и војник који би без одобрења избацио пушку (Казп. Законик §15). Са 50 батина кажњавало се за паљевину (Д. П. К. Бр. 1 024) за крађу вола (II. Ш. М. Бр. 732), за не извршење

') Историски развитак нолицијских власти у Србији. од Д. Ђ. Алимаића. 1905. год. стр. 38. ' 2 ) У дп.вем навођењу појединих бројева из Протокола Шаб. Магистрата обележаваћемо са П. Ш. М. Бр. а из Деловодног Протокола Карађорћевог са Д. II. К. Бр.