Policijski glasnik

страпа 220

П0ЛИЦИ,ГСКИ ГЛАСГТИК

ВРОЈ 26

ако учини и по други пут, да се прогна из области; а ако учини и трећи пут, да му се руке одсеку (•§ , Одсецаае уда. — Онима, који са бесловесном животињом блудно дело учине. то јест са четвороножвом животињом, да оуркжетк С1 нмк срлммнш оудк. Стрижеље. — У старо време готово код свију народа дуга коса и дуга брада важиле се као особити накит. Осим тога у средњем веку дуга коса и дуга брада беху одлика слободнога човека. Тако се гледало на дугу косу и на дугу. браду и у Византији. Лишење тога људскога украса важило је као стидна и срамна казна, која је вршена сама за се или у вези с другим казнама. Стрижење или шишање косе и браде, такође се узима као нека врста телесне казне која сакати просто из разлога тог, што се она по некад вршила тако да је била свезана с ужасним боловима. Тако например она је вршена често пута с дсрањем коже на глави или на бради, што је скопчано с ужасним боловима и мукама. У старо време и људи, осуђени на смрт, пре извршења смртне казне лишавани су косе и браде. Ово је чињено с тога да би их прво осрамотили. Ова казиа примењивана је обичио на браколомнике и на заводнике или на оне, који су томе послу били помоћници. Градски Закон предвиђа ту казну у овим случајевима: 1. Онај који помаже отимању заручене или незаручене девојке, или жене, слободне или робиње, или који у том послу даје савета, или ма како прими учешћа у том иослу да се бије, остриже и ирогна из предела (§ 40 при крају). 2. Они, који чине прељубу, да буду бијени, острижени и нос да им се одсече, а онај који је таквом послу помагао и слуга, да буде острижен и прогнат (§ 45). 3. Исто тако одсецана је коса и онима, који се умешају у метеже приликом буна и нереда (§ 6.). (наставиће ое) Миленко ВукиЋевиЋ. ДЕСЕТИ КОНГРЕС међународног 1фимина<листич^ог удрухења — држан од 29. августа до 2. септембра ир. год. у Хамбургу —

(сврнјетак) 8| * * * Истога дана реФеровао је проФ. д-р Лист о ноступан.у са смањено урачунљивим. За индивидуе, које услед болесног стања нису потпуно урачунљиве потребне су нарочите законске мере. Да ли се оне могу осудити или не, има законодавац да се о томе побрине. Да ли могу вршити правне послове о томе се има да брине грађанско право преко својих разних институција: старатељство, туторство итд., које их чувају од штете. За случај да ли могу бити и осуђене одредбе

које постоје данас о томе, нису довољне, пошто се оскудна или смањена урачунљивост сматра само као један од основа казну умаљујућих или као један од основа казну извињујућих. Код душевно деФектних злочинаца има кривични суд да утврди, да ли они заслужују нарочиту ублажену, мању казну. Ако је стање опгате опасно, онда треба предузети нарочите заштитне мере. Ствар је старатељске власти онда да донесе коначну одлуку. Код смањене неурачунљивости ако ,дотични није злочинац, вазда је ствар цивилног суда да реши, да ли је дотични опште опасни и да ли потребује нарочито поступање према њему. У даљем свом говору Лист износи историју питања о поступању са смањено урачунљивим, констатујући у исти мах да је немачка група међународног криминалистичког удружења сложила се са немачким правничким друштвом у битним основним мислима, докле се, за време конгреса »восШе §-епега1е Јев ргјаопз" у Паризу, између чланова тога друштва и Немаца констатовала огромна разлика у мишљењу, коју се, он нада да. ће уравнати. Он разликује нет врста смањено урачунљивих: 1. Интелектуално и морално слабе; 2. Неурастеничаре и епилептичаре; 3. Хроничку интоксикацију (алкохолисте, морФинисте — који се хронично т рују) ; 4. Стања управо не болесне природе (као сенилитет); 5. Иерверзрје, нарочито породичне. По праву позитивном све те групе но представљају болеснике, ма да је ван сваке сумње њихова отпорна снага смањена а њихова урачунљивост није опет потпуна. Нас не интересују безопасни субјекти са смањеном урачунљивошћу већ искључиво такви, који су за своју околину г или за себе саме опасни, те према томе потребују сигурне мере, било благо чување било интернирање у заводима разне врсте. Прелазећи за тим на другу тезу о смањеној урачунљивости код злочинаца и кад нису опасни, тражио је за та лица блаагу казну него код нормалних. Две последње тезе тицале су се чисто техничког питања: у чије руке ваља положити*одлуку о душевном стању злочиначких лица и- о нримењеним мерама сигурности, а с друге стране о ослобођењу интернираних лица. У оба случаја изјаснио се, да би решавање о томе ваљало оста.вити отаратељском судији, који пружа, већу гарантију за мирно и објективно испитивање душевног стања смањено урачунљивих него кривично-правни претрес. Пошто је Лист уз живо одобравање чланова конгреса завршио, развила се жива дебата. Тори (Копенхаген) изјаснио се против принципа из друге тезе, да смањено урачунљиви треба блаже да се казне. Листов предлог о томе примењен је у Данском закону али с његовим ресултатом нису ни мало задовољни. — И Пренс говорио је против тог предлога,

који значи компромис; он је предложио за смањено урачунљиве не ипе реше атотсЈпе већ ип 1;га11;етеп1; вресја!. Око тога питања у главном и водила се дискусија, у којој су се нарочито проФ. Ашафенбург а ван Хамел изјаснили против казне, докле је д-р Шнебергер (Беч) говорио, ако би се усвојила друга теза, онда би се отел^ало поступање са смвњено урачунљивим; он је против »златне средине® ко.ја вазда представља, опасност за праксу. Сем поменутих учествовали су још ,у дебати медицински саветник Леаман (Берлин), проф. Јигман (Кил) и проФ. Франк (Тибинген), који су заступали разна гледишта поткрепљујући их теориским и практичним разлозима. После још читавог низа говорника приступило се гласању. Пошто је Лист пристао, да на место речи рете атотс1п, стави рете с1и ип (геМетеп! врес1а1е обе су тезе једногласно усвојене у облику, како их је Лист предложио. * * * Трећег дана конгреса требао је реФеровати истражни судија Ле Поатевен (Париз) о Рехабилитацији (о повраћају ирава осудом због злочинства изгубљених) али га је у томе заменио кореФерент д-р Делакист (Берлин). Он је пре свега утврдио разлику између иомиловања и рехабилитације која проистиче из закова. Помиловање је погодно дау неколико помогпе, али је ипак недовољно средство. Помиловање је милост, рехабилитација је право. Помиловање укида казну пре или завреме извршења, или је смањује. Рехабилитација настула пошто се казна. издржи. Помиловане не брише осуду као такву; рехабилптација брише и саму осуду и даје на прзтив способност за тековину изгубљених права. Рехабилитација је ресултат поправке осуђеног. На иослетку по Делакисту деФиниција је ова: »Рехабилитација је државним актом или простим протеком времена, по издржаној осудк (помиловању, застарелости) на основу доброг владања (моралне и социјалне поправке) укидање кривицом одузетих лолитичких и грађанских права, крив!.: јм изречених забрана, вршитинеку дужт, јст , имати неку службу или радити неки занат;другим речима: рехабилитацијом се гаси сама осуда. Установа рехабилитације била је- и старим Римљанима без сумње позната, али се за прве почетке тачно зна тек из средњег века и то из огс1оппапсе гоуа1е 1670 године. На завршетку свога говора д-р Делакист предложио је ове тезе: 1. Рехабилитација треба да нађе . места и у немачком казненом закону. 2. Само судским и другим вла_стима могу се давати обавештења о садржају Кривичног регистра. 3. Од сведока не треба тражити да ли су раније осуђивани. 4. Полицијска уверења не могу давати оцепу о моралној вредности већ само извештај о Фактима. 5. Ваља у земљи омогућити рехабилитацију и оних, који су на